К5-алфа, уживо
Г је изашао на улицу и кренуо према месту несреће, или... напада? Како је ишао тако га је обузимала зла слутња, па отворено страх. Неколико пута је застао, поколебан. Једна нога овамо, друга – онамо. Но, Г није човек који тек тако креће у бег. То је због радозналости, или, боље, због потребе да „види“, па да на основу тога изгради стратегију или тактику. Иначе, слепац то не може никако.
Гурам се са све већим бројем молекула адреналина, већ сам сав избубецан. Г у својим џеповима нема чоколадице и бомбонице. А добро би му дошло мало инсулина.
Из „правца“ стиже све више ужурбаних људи. Многи се осврћу, а неки грабе без освртања. Г убрзава ход. Као да се „тамо“ активирају нове експлозије, али изостају гласне детонације. Уместо њих чује се потмули тутањ, необично гребање и подрхтавање. Одсјаји на небу.
„Па то је „депозитна зграда"!“, коначно му сине. "Да ли је администраторка знала?"
Постоје инвеститори и постоје они који одређују у шта ће се инвестирати. Не постоје слободни, неовисни инвеститори. Краве музаре!
Сада Г успорава, али не одустаје од осведочења у „спектакл“. То је, барем, његов ситан ћар ове вечери.
Узбуђење јесте задовољство.
Г ће тек да научи како се сила из црне рупе извлачи на светлост дана. Пред њега искрсава лице. Крв јој цури из носа а она не стиже да марамицом покупи крв, па је млаз облио око усана и капље низ браду.
Застане. Поветарац препун ужеглих мириса га окрзне. Звук се појача. Око њега је несносни жамор, сирене, жмиркање обртних светала. А онда потрес и стотине прозора се руши на улице, мало даље од места на којем је застао. Људи и возила нестају под мутном маглом крхотина.
Једном, после поподневног дремежа, Г је секао хлеб не приметивши да истовремено сече и свој прст.
Тупост нерава догађа се због тога што је енергија сишла назад у црну рупу – бели мозак. А отуд се управља нечим другим...
Уништењем најдражих, унутарњих поседа.
Сливник, депонија...
Гоним Г-а да настави према стратишту. То није тешко, упалим грозницу...
Молекули су шљунак, котрљам се и клизам по њима.
Г долази до стаклене гробнице. Из ње се помаљају, слабашним покретима, окрвављени прсти. Ваздух је пун оштрих ситних кристала и дима. Г разгрће хрпу. Стаклићи нису превише оштри, подсећају на бомбоне. Сада види шаку која се помера, испод шаке је дршка. Г граби дршку и вуче.
(наставиће се)
Posts
