Упрошћена историја
Након последњег леденог доба, током којег људи нису имали шта друго да раде сем да свируцкају у своје фрулице (истовремено грејући промрзле прсте), развијена је технологија померања камених громада уз помоћ вибрација (коришћени су углавном дувачки инструменти). Не само да се том технологијом градило (Гобекли Тепе), већ се и рушило (Јерихон).
Природа се и даље играла климатским променама, па су људи, бежећи тамо-амо од дуготрајних сушних или кишних периода, позаборављали то што су научили и прешли на градњу привремених објеката.
Након открића технологије израде бронзе (легура бакра, калаја и још неких елемената), долази до стварања организованих група беспослене омладине (компаније – у прев. једу хлеб заједно) које су се силом оружја наметнуле као предводници осталим људима, убијајући при том све оне који на такав облик заједнице нису желели да пристану, а нису успели да се на време склоне у забите крајеве.
У то време (3.000 п.н.е.) стварају се градови-државе. Људи с одређене територије су на силу одвођени са своје земље, насељавани на једно место у чијем је средишту била цитадела (двор-складиште) и проглашавани грађанима. Прошавши основну војничку обуку, одлазили су у походе и доводили робље, које је радило тешке и понижавајуће послове или служило за разоноду сваке врсте. То је доба настанка великих цивилизација, карактеризовано повећаном разменом добара, настанком правног система и развојем политичких наука. У ово доба, многе до тада непознате болештине добијају своју праву шансу и додатно уништавају људски род (куга, тифус, туберкулоза, сифилис, колера, велике богиње, итд.).
Закомпликована историја
Пре и у време настанка бронзаног доба, боравили су на земљи многи ванземаљци који су ратовали међу собом, а људе користили за своје разноразне намене. Постоји доста легенди у којима се помињу „џинови“, „добротвори“, „летеће кочије“, „ватрене стреле“, „џиновске експлозије“, „уништење градова у пламену“ и сл. Истовремено (случајност?) долази до формирања првих политеистичких религијских система у оквиру којих се и јављају епизоде с ратовима између богова. Једно од најзначајнијих дела у којем се обрађује борба два зараћена табора на архетипском нивоу, Хомерова Илијада (настала вероватно у време касног бронзаног доба а записана и преведена на старогрчки за време Пизистрата, атинског тиранина, 6. век п.н.е.), садржи у себи одређене импликације да су „богови“ непосредно одговорни за тадашње (подељено - схизофренично) стање човечанства.
Отприлике у исто време, долази до интеграције вируса схизофреније у људски геном. Да ли је до ове интеграције дошло природним путем или је неко (туђини?) интервенисао у том смислу, не зна се. Од тог доба бити схизофреничан (подељеног ума) и дементан, сматра се „нормалним“ чак и „херојским“ стањем. Изгледа логично да су људи с овако измењеним геномом неизбежно морали да упадну у горе описан упрошћени историјски образац.
Савремена историја (почетак 21. века н.е.)
Ванземаљци су или још увек на Земљи, или поново долазе? Схизофренија је очигледно присутна само није „доказана“. Градови-државе су нарасли до невероватних пропорција и сада се спајају у један огроман животни простор (глобална држава) који слично тропској џунгли истовремено пропада и буја. Изградња првог арко-торња је започела. Промене у међуљудским односима се одвијају убрзано и то у правцу још веће дегенерације, деменције и неспособности да се сагледа права слика човечанства – која је у потпуности раздробљена а делићи безнадежно помешани. Размишља се о изградњи-освајању свемира.
Мит о Вавилонској кули
Један од најпознатијих митова, релевантан за разумевање пуног значења феномена арко-торња, јесте мит о Вавилонској кули и збрци која је настала њеним рушењем. У овом миту се говори о „боговима“ (ванземаљцима?) који ефективно разарају културну јединственост људске расе, после чега долази до појаве многих језика (те се људи више не могу споразумевати међу собом), губитка до тада стеченог знања, промене друштвених односа у правцу хијерархијске структуре која неравномерно расподељује материјално и духовно богатство, а опстаје интензивним коришћењем насиља и ликвидацијом оних који јој се супротстављају.
Мит о Атлантиди
У миту о Атлантиди и сличним цивилизацијама (Лемурија, Му), говори се о великом и моћном царству које пропада у изненадној катаклизми, тоне у океан и сл. Можда се овај мит може довести у везу с легендама о ратовима између богова? Из овог мита произлазе друге легенде, као она о Виракочи (међу Инкама), Прометеју и сличне, које постоје у предањима многих народа с обе стране Атлантског океана.
(наставиће се)
Posts
