Проблем с имплементацијом нових технологија је управо то – појава нових технологија дешава се убрзаним темпом. Потребно је развити технологију брзе имплементације нових технологија. То је приоритетни задатак!
Као и развој технологије заптивних енергетских поља. (Грађевински материјал блиске будућности – и уопште, било какве будућности која се заснива на технолошком напретку.)
Технологофагија.
Плаво небо, поглед на море, јутарња хладовина у гранама зимзелена.
Естетика опажања којој се човек тако лако препушта.
Неком је само „леп дан за умирање“.
Азиза иде у кухињу да спреми чај. Рано је јутро, али не може више да спава. Карл је нетрагом нестао. Одело му није ту, а ММВ је и даље укључен и једва чујно фркће. Азиза га посматра с довратка. На себи има горњи део мушке пижаме. Која је светлоплаве боје (ако то баш неког занима).
Није ни издалека толико незадовољна да би учинила нешто неразумно.
Нешто касније, опрезно срче чај.
Звук сркања се потире с фрфљањем ММВ-а.
Последица тога је необична, савршена тишина.
Не може нечег да се сети. Левом руком посеже и гаси ММВ.
Карл јој нешто шапуће. О томе како су ванземаљци ту и да смо сада у неприлици. И да то треба што пре да се заврши. И да смо ми на реду.
Она се мешкољи и одваја од њега. Окреће се на страну. Спава јој се.
Карл устаје из кревета и облачи се. Одлази.
Азиза зури кроз прозор. У даљини, на ободу града, назире се Влат 1.
О.С. Сматра да вируси треба, пре свега, да сморе јегеничаре. Ми-вируси му објашњавамо да је немогуће извршити тако прецизну селекцију.
О.С. на неки начин, уме да разговара с нама, али ми-вируси не разумемо како.
Он сматра да преко Нултог-поља може да активира неопходну идеју. Идеје су, каже, метафизичка функција живота. У том смислу, идеје могу да изазову вирусе из генома. Ми-вируси чекамо. Тражимо да нам покаже како. Идеја о крају врсте, рецимо, подразумева исцрпљеност као последицу гравитационог притиска. Гравитациони бунар је вртложно кретање с убрзањем и ни једно живо биће не може да га преживи, пошто нема способност тренутне адаптације на промену силе теже. Ми-вируси то и даље не разумемо. Небеско тело, планета Земља је стабилно гравитационо поље и нема толику масу да би могао да се створи гравитациони вртлог. О.С. објашњава даље: Брзина и пораст брзине (убрзање) је број односно промена количине података у јединици времена. Живот је дефинисан мером (масом) података у временској пројекцији. Уколико се претера с количином података по јединици времена, то је еквивалентно катастрофи којој живот не може да се прилагоди.
Основна особина вас-вируса је хибернација, утолико нисте ни живи јер не обрађујете податке, немате чула. Због тога мутација вируса није еволутивна промена (прилагођавање), већ просто насумична. Мутирани, нови облик вируса ће се активирати уз одговарајућу спољашњу промену, а до тада – чека, мирује. То је обрнута ситуација у односу на живот. Када количина података коју живо биће обрађује пређе критичну масу, геном се распада. Тако изумирућа врста наставља постојање као лепеза вируса, приона, и сличних сложених молекуларних структура. Оне, те структуре, даље чекају своју прилику и из њих настају нове врсте. То се у највећој мери догађа када се стабилизује окружење.
Сад ћете разумети, наставља О.С. Људско окружење, оно које су људи сами створили, достигло је критичну масу. Убрзано настајање и развијање нових технологија у толикој мери оптерећују људску форму да она више није у стању да се прилагођава таквом темпу промена...
Нама-вирусима сада почиње да се разјашњава.
Количина промене у времену одговара, по својим особинама, гравитационом бунару. Аналогија је потпуна.
Пошто сте ви-вируси пасивни елементи, оваква нагла промена и распад врсте ће сигурно пробудити многе од вас. Доћи ће до пандемије, до мутација, до настанка нових врста. Сада је тренутак да се искористи креативна интелигенција у вируса и људи. Стварање бића које ће бити способно да, према потреби, врши адаптације на несразмерно велике промене у најкраћем временском периоду, требало би да буде наш приоритет. Овакво живо биће имало би у себи засебну комору у којој би вируси могли да опстану у стању хибернације, а реаговали би аутоматски на сваку спољашњу промену. Геном оваквих бића био би флексибилан, за разлику од постојећих генома, који су, у највећем броју случајева, превише пасивни.
Фузија с плазмичким-туђинкама је више него пожељна, пошто оне имају непосредан додир с Нултим-пољем. Оне би биле гаранција да се нова врста неће корумпирати нежељеним мутацијама.
Овакво биће било би у најмању руку скоро потпуно освешћено.
Тако је објашњавао Опасност Смрт, људски агент нас-вируса и лице Д.Х, сада Три-Нас.
Пут је ломан.
Активација Идеје
Идеја о промени ће пождерати свој материјал.
Идеја (новог) облика ће обавити распоређивање.
Нови облик је дефиниција димензија.
Завршетак стварања новог облика означиће се именовањем.
Стварање ће трајати шест дана.
Седмог дана, Идеја ће бити деактивирана.
Posts
