Шамани су се претварали у животиње, а ми бисмо да животиње претворимо у нас. Као и машине.
Бојим се да су машине претвориле нас у себе.
У себе.
Које себе?
Азиза поново укључи ММВ.
Замка фрактала се затворила. Када се Карл врати, питаће га на шта је мислио када је то рекао, у сну, којег се само делимично сећала. Чему служи ова направа?
„Та направа је кључ,“ рече Карл, у њеној глави.
То ниси рекао у сну, помисли она.
„Нисам.“
Тишина. Азиза се труди да не мисли. Нешто хладно проструји њеним телом.
Устане и изађе на терасу.
Загледа се у даљину. Чује потмулу грмљавину, шум помешаних гласова, људских, зверских и стругање/кркљање. Стакла прозора се тресу.
„Је ли то био земљотрес?“ упита она суседа.
„Јесте.“
„Звучи језиво, зар не?“
„Помало.“
„Знате ли ви шта је то фрактал?“
Сусед, који је већ пошао назад у своју собу, застаде и погледа је. Ћути, а затим каже: „Знам.“ Потом уђе у собу.
Чудак неки, помисли она.
Мало касније, врати се. У руци има црну ташну.
„Фрактал,“ каже он, „означава кретање на начин дељења. То практично значи, кретање у било ком правцу али и у правцу померања границе опажања, рецимо у правцу микрокосмоса или макрокосмоса.“
Сусед покаже на дрвце у саксији која је граничник њихове заједничке терасе. „Овај лист има свој обод, тако га видимо. Ако бисмо употребили микроскоп, видели бисмо да ту има још штошта да се види, што наше око пропушта. Електронским микроскопом бисмо отишли много даље, до атома и елементарних честица. С још бољим микроскопом даље и од тога... то кретање иде у бескрај. Принцип фрактала је да сваки делић целине представља потпуну-неограничену целину за себе.“
„А фрактална замка?“
„Управо то, кретање које се непрекидно одвија без заустављања. Пропадање у дељење. Зачарани круг.“
„И, како изаћи из те замке?“
„Станеш.“
„Али, како?“
„Намером.“
„Као кад хоћеш да престанеш с пушењем?“
„Да.“
Сусед отвори ташну и извади двоглед.
„Хоћете ли да мало разгледате двогледом?“
Она се захвали и врати у своју собу.
Престаћу да сањам, помисли.
И да мислим.
Posts
