Поподне једног Тражибрка (2)
Тела су роба. То што раде је роба. Мисли су роба. То што мисле је роба.
Гибају полако. Жена, у ритму, лактом додирује лакат мушкарца. Кораци прате ритам. Тражибрк поскакује за њима и хвата корак.
Истовремено продужује корак али не испада из ритма. Из његовог угла посматрања, актовка изгледа као да нема две половине које се склапају шавом. Иако вероватно само губи време, ова необичност мора бити разјашњена. Што пре. Сустиже заиграни пар и зауставља их, благо али одлучно. Овај човек није обрисао све мрвице око устију. „Само тренутак. Само тренутак...“, каже Тражибрк. „Извињавам се.“
„То ваше коферче, привукло ми је пажњу. Необично је...“
Човек одговара: „Нећете разумети.“
„Видите, то је управо оно што бих волео да...“
Човек му пружа коферче. „Па, погледајте. Отворите га слободно.“
Тражибрк га узме. Уф, баш је тежак!
Отме му се издах.
Како се отвара? На тренутак га ухвати паника.
Ако се помешају соја-сос и меласа добије се житка смеса, отприлике иста као ова у којој се обрео Тражибрк. Наравно, то је само утисак какав је могућ у сомнамбулном искуству. Инспектор чини напор да успостави рационалну контролу и закључује да је заспао и да не може да се пробуди. То јест, чини му се да је будан али не може да се покрене. И мрак је, што је необично, јер сијалица је упаљена. Нешто га греје око трбуха. С ужасом схвата да је то нечија рука, топла, нежна, женска рука...
Придижу га с тротоара. Жена га је ухватила око паса, а човек испод пазуха. Он и даље држи кофер у наручју.
„Патите ли од епилепсије?“, пита га човек.
Моћ говора се још није вратила. Тражибрк покушава да дубоко удахне.
„Да ли... Да ли...“
„Није епилепсија,“ тврди жена.
И даље не испушта кофер. Као да је...
Као струјни удар, само обратно.
„Кофер је метафизичка алатка,“ објашњава човек. „Дошло је до подсвесног повезивања.“
„Одакле вам то?“, коначно проговори Тражибрк.
„То није нешто што се може имати,“ уверава га човек.
„Морам да га конфискујем. Ја сам полицајац.“ Лице му је све блеђе. Оклембеси се.
Човек узме кофер.
„Да сачекамо хитну помоћ,“ предлаже жена.
Као и тела, мисли су робови.
У коми је. Да ли је то права кома ако је свестан да је у коми? Доктор клима главом. У коми је.
Где је?
У коми...
(наставиће се)
Posts
