Biology Domina
Грејс је нападачки расположена. Хормони, ензими, феромони – све се то узмувало и похрлило у њене зенице, беоњаче се затамниле, усне набрекле. Знам да није вина пила...
Мишићи се јасно оцртавају, на бутинама, стомаку, раменима...
Коса јој пада преко мог лица, морам и ја да нападам, да се не угушим...
Неутрино
„...или можда јесте...“, додаде Карл Пит.
Кабернет, разуме се, захтева конкретан одговор. Карл Пит га презриво ни не погледа.
„Како неутрино може да буде оволики? Зар није то једна од најмањих честица?“
„Ова тамна сфера је неизмерљива. То што видимо је само одраз заштитног поља. Иначе, она се шири у бескрај.“ Објашњава Карл Пит. „То уопште није супстанца, већ супстрат координатног система, медијум у којем је могуће кретање. Ми смо га само учинили видљивим, али нисмо ушли у њега.“
Кабернет ћути, мада изгоре да нешто каже. „И?“
„Шта и?“
„Па како то може да се употреби?“
„Уђеш овде и изађеш где год хоћеш.“
Кабернет се загледа у Карла Пита. „Како да уђем?“
„Једноставно ушеташ.“
„Како знаш да није опасно? И како можеш да одредиш где ћеш да изађеш? Не видим никакав интерфејс који би израчунао...“
Карл Пит се попе на платформу и крете к црној сфери.
„Ја ћу својој кући, а ви распремите мало...“
Posts
