Wednesday, December 23, 2009

КОФЕР (тридесет четврти наставак)



Грејс се лицка пред огледалом. Њој то уопште није потребно, пошто је млада и лепа, али – воли. То је смирује. У кухињу улази само пред празнике, када треба да дођу гости. Не због тога што је кување смирује.

Уопште не разликује мене од кофера. Хвата ме за дршку.



Све је било баш онако како је Рембрандт фан Рајн предвидео. На слици, најважнији је распоред и међусобни однос представа људи. Много су се љутили на њега што их није видео онако како сами себе виде.



Сви ти бронтосауруси...


(Док Холидеј)

Нановируси су појели пипету. Док Холидеј схвата да је инфекција гора него што се могло претпоставити у првом тренутку. Сва је срећа да ови нанитоиди немају могућност да обнављају енергетске залихе. Отприлике, могу да произведу 4-5 реплика, али ове су стерилне.

Чињеница је да је неко преломио у себи, вероватно под „налетом“ инерције, да проблем екологије уопште није проблем, и пустио да се деси што год. Наравно, помно ће се пратити последице хаварије, само – докле?

Гледајмо сада кроз прозоре, опажамо ли титрави облачак преобликовања хоризонта?

Промене у крви су још горе. Црнпураст супстрат је управо то – основ. Он ће чекати нову генерацију, можда већ, нанитоидофага... Како ће биолошки организми реаговати? Хоће ли доћи до правог одговора пре него што изумру? Или је изумирање прави одговор успешне врсте која не жели да се прилагођава...


(К5-алфа)

У ствари, К6-бета је чист промашај! Уместо да инфицира и просто затире ћелије домаћина, он је кренуо да се реплицира! Чек, чек, да ухватим једног, да видим у чему је ствар.

За уши!


(Док Холидеј)

Док Холидеј је у потпуном мраку. У доба када је био револвераш, време његове реакције је било – нула. Увек је први нападао.

Погрешно се сматра да је амфиоксус предак животиња с ендоскелетом. Било је доста животиња с ендо- и егзоскелетом истовремено. Само, егзоскелет је једну од функција пренео на скелет. Остала је кожа.


(наставиће се)