Таворење поезије
Ја сам тај-и-тај и изгледам тако-и-тако. Шта ко мисли о мени јесте то-и-то. Не размишљам – делам. Оно што је такво-и-такво мене не дотиче. Знате?
Како да не...
Нисам милосрдан, не знам ко је то измислио и коме иде у рачун.
Не могу никога и ништа да анимирам. Због чега ме називају духом не разумем. То мора да је нека варка. Уколико је Дух заиста – „ја“ тај-и-тај, нема ту никаквог „мог“ доприноса.
Питања о узрочности, која вируси воле да постављају, заправо су покретачи, и то пажње, а биће да су стога она и они – узроци.
Тај К5-алфа вирус – боље би му било да само ћути и гледа незаинтересовано.
Иначе, он је подводач.
Има будала које мисле да сам „ја“ тај-и-тај, Творац свега и да водим рачуна о свему и да сам одговоран за све. Таман – колико је и лептир у Хонг Конгу одговоран за земљотрес у Љано Естакаду!
Или да сам по занимању – Црна рупа!
Ево како „ја“ разговарам сам са собом. У мноштву језика и говора, одабирањем изреченог склапам „своје“ реченице. То уопште не обзнањујем „ја“. Не верујте никоме да је са „мном“ разговарао и од мене примао инструкције.
А што се делања тиче - „моје“ делање је „не“.
Они који „ме“ схватају као Ништа – боље им је да не схватају.
Нека буде ништа – то је „моја“ поезија.
(наставиће се)
Posts
