Пећинска уметност - (Пројект МОРИТОМО)

Пећинска уметност

(интермецо)

Пећина вибрира тектонски

Догодила се

Антикатаклизма

Оживеле су слике

Мамута и коња

Даире и окарине

Засвирале свираче

Чемпреси и море

Фуге и кантате

Шрафови Машине

Светлуцаве пеге на драгуљима

Огрлице

У Катедралама генског ђубрета

Демони топе метале

Тотеми једу људе

Наступила је реакција

Забрањена су окупљања

Затрпани улази у

Пећине

Одбегли умови су се

Удружили

Тела су им иструлила

Догодила се антикатаклизма...

Људи се преселили у страћаре

Подигли зидове

Димили кобасице

И плашили се божје силе

Машина их је газила својим

Точковима

Али нису имали муда

Да се

Одупру

Певају им машине

Куд је отишао Рокенрол? - (Пројект МОРИТОМО)

Куд је отишао Рокенрол?

У Монеово време парних

Локомотива

Барских перуника и

Светлих перспектива

Јапанских мостића и

Фотонских катедрала

Кад је тек откривано царство

Боја

А оптичка варка

Постала конструктивна

Аберација

Пале су и прве клапе филма

Полетела платнена авијација

Зарудело атомско доба...

Родила се идеја Космичког

Зрака

Након тога, ситуација је постала

Поприлично болна...

У време Рокенрола ослободила се

Огромна Енергија и одмах

Побегла главом без

Обзира

Предвођена Елвисом и

Џимијем, одјурила је прво до

Ригела, а затим и до Арктуруса

Где су Ригелијански елементали

Експериментисали с

Психоморфним пољима и

Плазмичком асиметријом

Бозона

Уз немали допринос на плану

Естетике

И огромно међусобно неслагање

По питањима етике

Створена је планета Hell

Искључиво за

Рокере

Иако је то место прави Пакао

Препуно дима и прашине

Кањона у цик-цак и

Голетних планина

Нашло се места и за мало

Шуме, неколико река и

Минијатурних мора, без

Осека и плима

Незадовољство флором и

Фауном разрешио је надахнути

Рајх системом генератора

Оргона

Па оргазмичка енергија

Доминира еко системом набујалих

Папратница, шљива и пинија

Насељеним, већином,

Паунима, ћуркама и фазанима

А нађе се и покоја обична

Кокошка

Не без много жара

Разрешена је и расправа око

Споменика Ономе-без-кога-

Не-би-ни-постојала-електрична-

Гитара

Са својим предлогом је превагнуо

Роден и тако је подигнут споменик

Тесли

Да га не би био глас да је

Циција, Пол је одрешио кесу и

Поклонио неколико комплетних

Насеља од сјајних, лимених

Приколица

Као и специјални блузмобил за

Џејка

Денис, Питер и Џек су послали

Три пуна шлепера хромираних

Чопера

А Џони се испрсила, упркос

Проблема због моргејона,

И саградила фабрику бесплатних

Кондома

(чисто ради фола)

Сазнавши да је у току изградња

Пакла

Несебичну помоћ понудио је и

Боно, али су га љубазно одбили

Уз образложење да је изневерио

Рокенролерске идеале

Џорџ му је одсвирао

Док моја гитара нежно жвађе жуте

Гаће

Највећа је брука снашла Мика

Кога су терали да три пута пева на бис

Get Off My Cloud

Да се на коленима покаје

И још оптрчи бос око Црне Рупе

Однекуд је стигао и шлепер Никшићког

Пива

(ко га је поклонио остаће заувек тајна)

И забава је могла да почне...

Шекспир у Тамном вилајету (Пројекат МОРИТОМО)

Шекспир у Тамном вилајету

(Џоу се привиђа)

Нема масу има запремину

Има масу нема запремину...

Електрика подивљала

Змије у рукама

Плесачице у топлесу

Сукњица од банана

Гризу сневача

Муње од слаткога

У малој крлетци

Шета птичица

Неће да пева...

„Ал ако живиш да те не упамте

Мри онда сам, а с тобом умреће твој лик“

Писао је Шекспир... ^{1 2}

“И не дај да дроњава рука зиме обезличи,

Твоје лето у теби пре но што се расточиш”

Ал, неко га је оклеветао

Да су га потплатили Јегеничари...

Много нам је непријатно због тога...

У сваком случају, покушаћемо

Да о томе више не говоримо...

Када се пробуди из транса

Брандон смрска аналитичку машину

А Џо полети к Ворту

Брандон згрчен зрачи тмину

Не разуме – себе

То је оно што га брине...

Џо је сав у управљању

Пресеца кривине

Спиралне дивљине

Следеће што зна је

Да се нашао у пустињи

Капона

Без Брандона и без брода

Затурен у Ворту

Брандон се кобеља

Мисија је пропала

Куд сада да крене?

Повуку га вртложне турбине

Из унутрашње зоне

Вортског црвотока

Брод му је пун прашине...

Универзални генератор

Штуца

Тад схвати да је надомак

Орфеуса

Света мермера и

Креча

Планете-албина

И већ јуре к њему

Псине...

Куд баш ово да му се заломи?

А и шта је хтео онај... с тим

Шекспиром?

Орфејанци су експлицитни:

Само генетски чисти

Могу да слете...

Брандон ни нема гене...

А ниси ни бео!

А, да вас питам, јесте ли ви чули

За неког Шекспира?

Ми, потомци Орфеја и

Еуридике, не читамо сапунице...

Е, па, доста му је ових лиричара!

Следећег пута, поломиће им

Китаре!

Раздесити жице...

(одлази жустро)

(за то време)

Џо, усред пустиње

Не зна куд да крене...

Чучне...

Кад, гле! Отуд неко гре...

У шортсу и

Каки блузи без рукава

С шапком под мишком и

Маршалском палицом

У руци,

Проговара...

Teichou Moritomo,

Anata no sābisu de...

Ово је већ други пут данас

Да му неко искрсава...

Mi segua!

Signore...

Пође за њим, а већ

Иза прве дине

Паркиран је

Кабриолет-кадилак

Сијају му радкапне и беле гуме

Љуља се ко корабља...

Ако упорно загледаш

Видећеш свако зрно песка

Каже му Моритомо

Баш корисна информација...

Али, док се окрене

Све се промени и пустиња је

Линија плаже

На обали јужног мора

У лигенштулу

Испод сунцобрана

Лежи Барон, задремао

Одмара

Џо, шта ће, оде да се бућне...

Моритомо му добацује с обале:

Зрна песка, капи океана...

Молекули, атоми...

Дафније, ослићи...

Разумем, разумем све, али тек

У магновењу...

Плута на води

У ушима пуцкета

Сунце игра кроз трепавице

Од светлуцавог злата...

Дакле, тако је

У Тамном вилајету...

Брандон би да заграби колико

Може

Џо би да се до навек двоуми

Ипак, као да шапуће му

Дон Рибентроп:

Док Просперо размишља о смрти и

Планетарној илузији

Овај што нашкраба сонете

Агитује – супротно!

Не може се више ни песницима

Веровати...

Зарони...

1Сонет III, But if thou live remembered not to be, // Die single and thine image dies with thee.

2Сонет VI, Then let not winter's ragged hand deface, // In thee thy summer ere thou be distilled.

Врсте вечности

Постоје две врсте вечности:

Угодна и неугодна

Угодна се зове – Рај

Неугодна се зове – Пакао

Овако је било... (Пројект МОРИТОМО)

Овако је било...

(интермецо)

Ти си етички несигуран

Патетички фрустриран

Емоционално узурпиран!

Све то?

У Бодх-гају седи Буда утонуо у

Нирвану

Око његовог имена испредене су

Многе легенде

И многи је будала у њих упао...

Један пут иде до Сарнатха, где је

Раније био

Ко сада тим путем греде

Изаћи ће на Хималаје

Ако, пак, залуташ у Варанаси

Чувај се да те Точак не

Прегази!

Не пливај реком Ганг неопран!

На сунцу печену погачу

Мирисао мушкатлу

Виљушком од гранчице...

У махагониј одори,

Једе дивљи манго

Пун је терпентина

Ал је укусан!

Можда је читав живот

Дежа ви?

Ко се коме враћа?

Не мораш бити монах

Да би био празан

Али, мораш бити пун!

Песма¹ каже

Ко те познаје – воду не пије

Ко те пољуби – жедан остаје

На Аутостоперском водичу

Пише: Не паничи!

Не читај даље...

Моритомо је размишљао о

Ходочашћу...

Док је размишљао

Ходочашће је отишло с другим...

Више никад није размишљао

Не знам да ли ћу га икада срести

Али ако га сретнем

Знаћу да је кренуо правим путем

1Рано, раније, МАГАЗИН.

Арктуранска заврзлама (Пројект МОРИТОМО)

Арктуранска заврзлама

Надомак Арктуруса догађа се

Успон

На врху их чека – гнездо

У њему, пар пиргавих јаја

Једно се чини пуно

Друго се скврчило празно

У првом, жуманце жуто

У другом, црманце црно

итд... (следећа лажна компарација)

Брандон се завитлава

Мораш све да поквариш!

Џо се правда

Па, таква ти је пракса симболистичка...

Јин-јанг, уроборос, Јанус, свастика,

Зачаран круг, и, ондак брале, дијалектика...

Занимљиво, хајд то што се њима

Двојици привиђа, таква је врста

Психичке баријере постављена

Људским и полуљудским умовима

Али, да и бродска машина, акција и

Реакција...

Халуцинира???

Аналитички рачунар избацује

Ребусе и крижалице

А универзални генератор тврди да је

Тачно стигао на циљ!

Брандон покушава да промишља ситуацију:

Можда овако изгледа почетак-крај света...

Велика експлозија и онда крене да се свашта

Дешава...

Па и јесте експлозија, Арктурус је постао

Супернова...

Подржава га Џо у његовим настојањима

Не само да је експлодирао него се

Догодио и помак, па се претворио у

Црну јаму, у коју се опет слио...

И тако Јово наново

Знаш шта, тврди Џо

Мислим, ово је, ипак, нечије масло...

Брандона још повећма збуњује

Што је пре скорог времена

Успео да уђе у супернову и накупи

Се стазних елемената

Дијаманата и злата

Па чак и мало плазме

Најтраженије на свету...

А, сад, ова... птичја перспектива...

Змијска

Змајска!

Коме ово треба? вајка се Брандон

Гледај – сад нису више јаја, него

Звечке!

Розе и резедо...

Него, опуштања ради,

Предлаже Џо

Да проњушкамо мало по

Систему?

И тамо леже разне зврчке...

Видиш онај гасовити вир,

Планету Ворт

Ја бих да завирим тамо...

Са све ову аналитику

Психолошки гледано

Конта Џо

Зашли су у колективно несвесно

А ту је немогуће – могуће

Да се провозамо?

(нешто гребе по хауби брода)

Ко је? не издржа Џо

Ја мислим да је овде свемир дрогиран...

Брандон се не обазире на

Упорно гребуцкање

Или је нас нешто дрогирало...

Џо подеси енергетско поље на

„провидно“ и угледа папагаја

Пуштам га унутра...

Немам кикирики, извињава се

Птица врти главом, гледа час једним

Оком, час другим

Слетео је на конзолу анализатора

Очи су му различите боје

Брандон зури у њега, намрштен

Нешто му је познато код овог

Кочоперца

Али не то што је његово присуство тако...

Психоделично...

На ногама, уместо перја има

Гаће

Џо упитно посматра Брандона

И ово је неко чудо од тамне материје

Само мало живље, веселије...

Један је Џо, крешти папагај

Али ја видим два...

Џо поскочи!

Брандон се усправи!

Рашире се крила!

Ватрене су очи у Птице Хока

Лице му је мрко, као рогач

Крила – цртеж пером

Црна материја – црно перје

Птица Хок их обавије и

Понесе

Високо, високо

Високо

У бескрај провалије...

И док их подиже

Смањују се и нестају звезде

Сећања и друге

Аномалије

Тамна и светла материја (Пројект МОРИТОМО)

Тамна и светла материја

Продадоше лакрдијаша за шаку

Сребрњака...

Издао га монах

То беше пре педесет хиљада година...

А данас, то се не дешава

Џо је у потпуности фаталиста,

После свега што му се збило

Сва та електрика, просветлила га...

Изненада је изгубио дезоријентацију

Усредсредио се на Брандона

Позната му та фаца...

Мрка, недопадљива

Иза угла звецкају звончићи

Врцкају фуфице

Судбина их натерала

Миришу клинчићи, кувано вино

Гулаш и галама

Лака пробава, тешка чарлама

Промаја лепрша избеглице из

Сламова...

Колико се ту Брандон уклапа?

Николико...

Још мало, али неће се претргнути

Чекајући га

Наилази група фетишиста

Загледају Џоа, који је демоде

И пуши

Показују му гаћице и

Жабице

О-о-о, отегло се...

Ал, ето Брандона

Да га боље осмотри

Црни зâр је око њега

Погледа га у очи, нису

Људске – шта је он?

Као да се гиба у себе

Баш тако, угиба се на светлост

Из црног, модрог одела

Вире му шаке бескрвне

Бледе

Џо баца опушак под ноге...

Ко год се могао назвати првим човеком

Овај је сигурно за последњим...

Посматра и Брандон њега

Сударише се већ једном

Можда ће и други пут

Рече да ти аналитика није страна?

Није...

Да пођемо...

Једна стаза је узбрдо

Џо ћути

И овај други

Обојица ходају

Непријатна тишина

Шта је то? О чему се ради?

Распитује се Џо, којем је очигледно

Досадно

Брандон се нећка, рано је још за причу

Слаба је веза међу њима

Е, па, онда...

Џо је кратког фитиља

Брандон га, љутит, зграби

Прсне варница и ошине га

Варница се врати

Од Брандона оста клобук дима

Ово ти је за наук, мисли Џо у којег је

Ушла нека сила

Пружи шаке

Пепео пада по њима

Визуелно гледано, то би било то...

Али Брандон је чудна конструкција

Тамна материја, с додатком модре

Глине

Опстала му кохезија

А отпала патина

Сад од њега стиже глас:

Добро, доста...

Преузећу брод код Флавијевог

Моста. Не могу пре тога ништа

Мораш сам да видиш

Куд нестаде? Ишчуђава се Џо

Ту сам. Не застајкуј...

До моста, Брандон је већ повратио

Привидну густину

Једино му још недостају нос

И лева ципела

(на броду)

Џо разматра уређај

Који је атипичне грађе с

Пребукираним сензорима

И приоритетним корисницима

(ван брода)

Ако немаш пуномоћје, мора да се

Хакује, обесхрабрен је Џо

Немам...

А за шта ти то треба?

Брандон изгледа као да је

Већ дуже времена без апетита

Треба да уграбим боје с Арктуруса

А ова справа да их анализира

Разумеш...?

Аха...

Брандон као да се таласа

Ни брод није твој...

Мени ни не треба

Осим, ево, сада...

Брод може само до изван Арктуруса

Али ја могу унутра

И да заграбим...

Џо се не колеба

Могу да превежем сензоре

И да паралелно обрађујем податке

Уколико склопиш одговарајућу

Конфигурацију

Није лоше, за почетак

(сад је све спремно)

Кад Џоова скаламерија проради

Јави се глас из бродског разгласа:

Шта то радиш Б?

Нисмо се тако погодили!

То се вас не тиче. Добићете

Шта сте тражили

А ти ћеш добити и оно што ниси

Тражио!

Брандон звиждуће

Џо игра игрице...

Скиквик и змај Глуцикл (Пројект МОРИТОМО)

Скиквик и змај Глуцикл

(фантазија)

На Скиквику, где је змај

Глуцикл заштитник шишмиша

Постоји само једна биљка

Којој је читава планета храна

Крошње су јој свијене у гнезда

Плодови су сисе

Змајеви су бебе

Лишће је крљушт

Цвеће има крила

Ал места за летење нема...

Змај пева

Његов је ум одвојен од тела

Тело гута лептире и лучи

Биолит

Незграпан и скоро зеленкасто бео

Глуцикл обожава мјузикл и тихо

Бруји гргутаве мелодије

У пећинама Метасвета

Које су цвркут птица и гуштера

Гекâ

Углавном безопасан, сем

Кад носи метафизичка

Јаја

Деси се и да снесе

Мућак

Изазвао је вал изумирања врста

Неочекиваним акордима

Велики помор гуштера и даждевњака

Појаву крокодила и павијана

Мелодијом помешаног кључа, настанак

Пернатих змија и прашумског

Армадила

Буба и клица, отровних печурака и

Длакавих паука

А, на крају крајева, и немузикалних

Учењака који уместо хармоније сфера

Открише природни одабир врста...

Ето, и то му се понекад дешава

Кад испадне из штимунга или

Остане без даха...

Али сива маса нанитоидних отпадака

Није му у сфери занимања

Ту област живота оставља алгебраичким

Умовима социјалних психопата

А генетичко семпловање

Хирурга-естетичара

Ионако спада у џанк партитуре и

Треш без копирајта

Хемијске реакције и једначине

Вектора и скалара

Потпуно су му стране

А од парапсихолошке езотерије

Јежи му се аура

Пошто и Глуцикл својом рудиментарном

Перцепцијом космос доживљава као

Шпиљу

Није ни чудно да се, за промену,

Угнездио међу сталагмите и сталактите

Геоде и аметисте

Гејзире и валовите шкрапе окићене

Нотама

Поточиће и мостиће

Кулисе и позоришне бине

Те ту ужива у представама

Прекривен закуњалим шишмишима

Тренутно му је омиљена игра

Дон Рибентроп, драма о човеку који

Носи фашистички монокл и

Нацистичку лептир машну, на глави

Перуански шешир, а

Оно што га мори су потиснути

Снови

Због којих се осећа кривим

И једино жели да чини зло...

Од начина на који Глуцикл експлоатише

Генераторе апсурда у људских бића

Творећи овакве представе

Зависи и превише тога с оне стране

Морфогенетске једначине

С Глуциклом нема шале

Иако подсећа на дебелог црва

Можда сома

Чак Левијатана

Схватања су му недокучива

Стрпљење једина позитивна мана

Старији је од галаксија

Скоро ни с ким не разговара

Јер његови појмови су

Збир капи свих океана

А од његовог гласа

Замуцкују квазари

Лалкасон је одвео Џоа код

Глуцикла

А овај уместо упознавања

Започиње представу у којој

Дон Рибентроп представља њега –

Змаја

Џо схвата да је Змај извор бесконачно

Разноликог флукса

Којег су асимптоте и синусоиде

Жива бића безнадежно безнадежна

Занемео гледа у Ригелијанца

Који му укратко објашњава

Да је живот изван домашаја

Спаса

Јер, живот је каденца

А каденцама не вреди говорити...

Утом дон Рибентроп проговара:

Ромео и Ђулијета учинише праву ствар...

Шекспир, који и сам беше лутак у

Позоришту пука

Смућкао им отров...

Ццццццц!

Гледаоци плачу као бабе...

Буааааа!

Џо угледа Проспера

Хм. Да! Смрт му се није обећала

Него је хтела све сада! Сада!

Лице дон Рибентропа поиграва около

Монокла

И Џо се тад присети, да је једном давно

Око заиграло...

И да је тада све стало

Престало да буде важно

Да смрт заиста није ништа обећала

Тад из Глуцикла излете лептири

На хиљаде њих

Безброј Ромеа и Ђулијета!