Ширење космоса
Кажу да се космос растеже као
Жвакаћа гума
У сваком тренутку и у свим правцима
Тако се простор размножава
И испуњава, прво гравитацијом
То јест материјом
Затим смислом
Који је поредак у функцији
Силе
Толико о природи космоса
С обзиром на начин свог постанка
Брандон је глад која је атрибут
Универзума и
У часу када Соларис пристаје у близини
Антареса, повратио је
Снагу своје глади
У том погледу, одлично се осећа
Из прикрајка посматра припреме за
Продају плена, између Лубановског и њему
Још увек непознатог купца
Купац стиже у црној, неозначеној
Летелици, с подигнутим штитовима и
Џемерима
За њега, њу или то, космос је опасно место а
Постојање у њему је испуњено борбом
За очување тајности
Плен је девојка, ошамућена сусретом с
Џоом у свом аспекту Црног вира
Лубановски се брине због њеног стања
Мада зна да је купац тражи искључиво
Због њене нарочите – ДНК
Брандон с немиром у очима посматра
Капетана
Заједно с девојком и повереницима
Кренуће он, а затим ће повести своје
Преговоре о добављању Арктурусових боја,
О којих чудесности и недоступности
Постоји непроверена легенда, док је
У Брандона и даље погрешно
Уверење да му способност
Улажења у систем Арктуруса
Омогућава да отуд нешто здипи и
Овамо донесе
Иза непрозирног енергетског поља
Допире премодулисан глас
Незадовољан због општег стања плена
А што се тиче Брандона, он треба да пође с
Њима и преузме нарочито опремљен брод
Са спремиштем за плазму Арктуруса
И аналитичким уређајем за декодирање
Процеса лучења
Иако Брандон поседује своју верзију
Црног вира, она је потпуно неупотребљива
За превожење било каквог материјала
Али и површни поглед на Иону му говори
Да је Џо ипак нешто собом однео...
Само – шта?
Доле, улицама Блер Алфе, посрће пијани Џо
Аватара којег, Брандон једино познаје...
Проблем пројаве личности је тај што
Аватар реагује с материјом као енергија
Мутан је и слаб тамо где је ова
Потрошена
У смисао и уверења
Токове и резервоаре
Визије и буђеларе
Њихов сусрет кратко траје
Џо се споро креће прљавим тротоаром
А Брандон шмугне крај њега
Стопи се у црвену тмину апстрактан као и
Антарес, који данас једва помало тиња...
У граду где су помешане историје, временâ...
Кретање је међу зидове
Замрле нанитоидне структуре
Легенде и заблуде
У којима је скапао и последњи моментум...
Бизарни је свет разастрт под умирућим
Сунцем – топли и влажни жар прска
У потмуле протуберанце
И на Алфу пада гар
Три зида даље, Брандон залази у шире просторе
У гадне мирисе што допиру с реке
И из отвореног подземља
Џо шири руке као орао и заокреће...
Овде се већ чује брујање усисивача угљеника
И слапова згуснуте паре
А према црвеном небу дижу се једва видне
Нити Траверзера, сиви праменови
Каскадног дима и простране Мреже
Графита
Њоме се планета зарива у сунце и отуд
Црпе фузионе елементе, плазму и импулсе
Даље од тога одлазе Траверзери
У дифузна пространства Свемирског Зрака
Где је енергија вакуума изобилна
Међу зидовима зјапе рупе
Неке су осмишљене, неке су
Природне
Стене од мутно светлуцавог антрацита...
Таква је земља на Алфи Антареса
Црни – угаљ-камен
Џо застаје дубоко у разгранатом тунелу
Оријентација је изгубљена
Правци су произвољни
Звуци су капи распеване воде
Корацима покушава да наметне ритам
Пећини
Док срља даље у мрак
(у мраку се ништа не дешава)
Осим електричних пражњења...
Неравномерног пулсирања
И пецкавих струјних удара
Електромагнетних таласа
И, можда, гласова...
Нити варница падају к њему
Одело и кожа су већ потпуно прекривени
Плавичастом егзоелектриком
Очима жмирка просветљен
Већ му је и нервни систем
Сједињен са струјом Пећине
Пећина га прогутала
(за то време)
Брандон, који је лажни човек
Неизлечиво огорчен
Стиже на заказано место
Али му се пројављује Барон
И упозорава га на подлост Маскираног
Те да ће аналитичке машине анализирати –
Њега...
Подлост, подлост, познато ми је шта је то...
Пребаждарићу машине...
Нећеш умети а немаш ни времена...
Онда? Да ти поклоним поверење,
Теби, који си...
Који сам те створио да будеш пандан...
Ти не знаш колико је то болно!
Глупост је болна. Знам.
Брандон не уме баш да реагује на
Цинизам, који је гори од његовог:
Остави ме! Ја ћу сам наћи начина!
Ваљда је то сврха коју си ми наменио!
Да до краја излудим!
Није...
Брандон се грчи и мрачи...
У мени постоји та жеља! Одакле ми
Она? Грешка се поткрала?
Ја могу да ти објасним...
Не желим! Зар не разумеш? То морам
Сам!
Употреби неког...
Још цинизма, лепо се уклапа у Брандонов
Профил
(Барон одлази)
Одавде до места састанка је десет корака...
Пред Брандона искрсава Џо
Потпуно је светао од површинског
Електрицитета, и обневидео
Сударају се и Брандон га апсорбује у себе...
...и кихне...
Искашље Џоа из себе, или му се барем тако
Учинило... свеједно...
Разумеш ли се ти у аналитичке машине?
Џо га, изненађен, слуша
Кваркно-метафизичке... Принципијелно, да.
Чекај ме овде. Разумеш?
Нећеш дуго?
Posts
