Monday, November 15, 2010

ЕМП и шетња кроз рокенрол (Пројект МОРИТОМО)


















ЕМП и шетња кроз рокенрол
(срећан пут у лепшу будућност!)


Рецепт
Гле!
Шачица јада
Дворски бедуини!
Срца од сламе!
Све ми се пљуцка
Крмад у стаклу
Слатко у чинију
А компјутер зврцка
Штит без капе пао на обрву
И, зној...

Лијане, лозе, дебла...

Али, доста о пејсажу
Вазда би да гледа кроз прозор
Уместо у белу површину...
Одврни требл!
Спреми упијач!
Пусти јаче:
Machine gun!

У живу струју да се успе
Да отплови до упоришне тачке
У морфичко поље...

Лагали су за димензије
Перфидна мазала!
Кроз стакло и челик
Кроз рикети-кокети, а
Једро за леђима ветра!

Ал, коначно, с Јупитера
Поклон-пакет експресно
Стиже:

Паде вео атараксије
На чеперке и волове!

И, тако, укратко, Џо се спаси из
Акутне неурастеније
Непосредно у распад система
Географских размера

Мада, није баш тако замишљао –
Да се путовање кроз смрт одвија
У безвременом мућку
И истопљеном једру
Стероидне диње

Сад, схвати, да космос није
Настао из разума
И да у њему нема акције-реакције
Да су бозони актуелна стања материје
А кривуље и правуље
Моргејони и приони
Болна ткива свеопште дистрофије

Те да је, сходно томе,
Међузвездано растојање
Премостиво искључиво
Пакетима енергије
А они су...
Плава, зелена, жута...
Неутринска светла света

Отуд повратка нема!
Ал не мучи то Џоа...
Већ једна стара дилема

Шта сад,
Куда да крене?
У истраживање галаксије
Андромеде
Или да тражи
Религиозно испуњење?

Мапе нема, ни
Галактичког попа...

У стању непокрета...
Динамику дешавања
Одређује дужина стиха
Брзина настајања
Ројења и клотања идеја...
Но, ипак, на крају се све слаже у
Синтезу јединственог срока:
Боље мање а боље...

Као и друга питања:

А шта ће ми
Руке, ноге?
Ланац исхране?
Хормони и тричарије?
Психе, Ерос,
Лагарије...

Подне и сутон
То може...
Маестрал и море,
Али...
Анимизам
Пантеизам
Егоизам...?

И, таман беше намерио
Да разреши делатни проблем
Недостатка заједничког
Ума људског рода
Кад га из контемплације прену
Ни мање ни више него –
Керамички чова!

Зури у њега
Реш печен, и
Као да нешто сриче

Ни у сновима Куросаве
Нечег оваквог није било!
Ванземаљско биће од
Печене глине!

У првим тренуцима шока
Обли га хладна ектоплазма
Ал реактивних гена више нема!
Видиш, како је то добра ствар
Бити мртав-хладан
Усред фузионог
Система

А каква је астрална паралела
ДНК-генома, феромона и творевина
Сличног типа?

Боље размишљај о путеру од
Електрона
Или о пекмезу од пи-мезона на
Фибоначијевом багету

У реду, у реду...

Ја ти причам о ширењу космичке
Интелигенције, а ти о телећем
Котлету!
Јарче-магарче...

У тропима нема годова!

А ти си их, као, пребројао?

Ма, слушај ти...
Ћупу!
Амфороптериксу...

(пред Џоом се изоштрава слика
Јастреболиког саговорника)

Да си чворноват, мислио бих
Да си дендрит, али ниси...

С настајањем овако стоји ствар:
Пре постанка, ничег није било!

То сам хтео да ми објасниш...

О, Јанусе!

(оба лица викну:)
Да!

Ћуп се искида од смеха...

Џо ћути...

Драма је у подвајању

Још није свестан тога
Али у дисконтинуитету,
Промена је разјашњавање
Нејасноће

Историја човечанства
Наставља се широм
Васионског Пространства

Глупљом страном једначине