ЕМП и шетња кроз рокенрол
(срећан пут у лепшу будућност!)
Рецепт
Гле!
Шачица јада
Дворски бедуини!
Срца од сламе!
Све ми се пљуцка
Крмад у стаклу
Слатко у чинију
А компјутер зврцка
Штит без капе пао на обрву
И, зној...
Лијане, лозе, дебла...
Али, доста о пејсажу
Вазда би да гледа кроз прозор
Уместо у белу површину...
Одврни требл!
Спреми упијач!
Пусти јаче:
Machine gun!
У живу струју да се успе
Да отплови до упоришне тачке
У морфичко поље...
Лагали су за димензије
Перфидна мазала!
Кроз стакло и челик
Кроз рикети-кокети, а
Једро за леђима ветра!
Ал, коначно, с Јупитера
Поклон-пакет експресно
Стиже:
Паде вео атараксије
На чеперке и волове!
И, тако, укратко, Џо се спаси из
Акутне неурастеније
Непосредно у распад система
Географских размера
Мада, није баш тако замишљао –
Да се путовање кроз смрт одвија
У безвременом мућку
И истопљеном једру
Стероидне диње
Сад, схвати, да космос није
Настао из разума
И да у њему нема акције-реакције
Да су бозони актуелна стања материје
А кривуље и правуље
Моргејони и приони
Болна ткива свеопште дистрофије
Те да је, сходно томе,
Међузвездано растојање
Премостиво искључиво
Пакетима енергије
А они су...
Плава, зелена, жута...
Неутринска светла света
Отуд повратка нема!
Ал не мучи то Џоа...
Већ једна стара дилема
Шта сад,
Куда да крене?
У истраживање галаксије
Андромеде
Или да тражи
Религиозно испуњење?
Мапе нема, ни
Галактичког попа...
У стању непокрета...
Динамику дешавања
Одређује дужина стиха
Брзина настајања
Ројења и клотања идеја...
Но, ипак, на крају се све слаже у
Синтезу јединственог срока:
Боље мање а боље...
Као и друга питања:
А шта ће ми
Руке, ноге?
Ланац исхране?
Хормони и тричарије?
Психе, Ерос,
Лагарије...
Подне и сутон
То може...
Маестрал и море,
Али...
Анимизам
Пантеизам
Егоизам...?
И, таман беше намерио
Да разреши делатни проблем
Недостатка заједничког
Ума људског рода
Кад га из контемплације прену
Ни мање ни више него –
Керамички чова!
Зури у њега
Реш печен, и
Као да нешто сриче
Ни у сновима Куросаве
Нечег оваквог није било!
Ванземаљско биће од
Печене глине!
У првим тренуцима шока
Обли га хладна ектоплазма
Ал реактивних гена више нема!
Видиш, како је то добра ствар
Бити мртав-хладан
Усред фузионог
Система
А каква је астрална паралела
ДНК-генома, феромона и творевина
Сличног типа?
Боље размишљај о путеру од
Електрона
Или о пекмезу од пи-мезона на
Фибоначијевом багету
У реду, у реду...
Ја ти причам о ширењу космичке
Интелигенције, а ти о телећем
Котлету!
Јарче-магарче...
У тропима нема годова!
А ти си их, као, пребројао?
Ма, слушај ти...
Ћупу!
Амфороптериксу...
(пред Џоом се изоштрава слика
Јастреболиког саговорника)
Да си чворноват, мислио бих
Да си дендрит, али ниси...
С настајањем овако стоји ствар:
Пре постанка, ничег није било!
То сам хтео да ми објасниш...
О, Јанусе!
(оба лица викну:)
Да!
Ћуп се искида од смеха...
Џо ћути...
Драма је у подвајању
Још није свестан тога
Али у дисконтинуитету,
Промена је разјашњавање
Нејасноће
Историја човечанства
Наставља се широм
Васионског Пространства
Глупљом страном једначине