Шта је све казао Моритомо пре
него што је умро
Његова
метафизичка машинерија
Одбила
је послушност
Рогобатна,
индиферентна, перфектна
Неће
да ради, фалсификује податке
Нешто
је наумила, дугмади мртва...
Да
је згази чизмом и згњечи
Заврљачи
у зид под окно, крај пећи
Раскречи
рукама, набубрелим венама
И
да се заувек отараси производа
Мегаума
А
Џоу да каже да га потражи
На
пољани игралишта крикета
Далеко
од смрада црвеног кабриолета
И
кутије чаја дарџилинга
Џо
шутира картоне, распаковане пакете
Прљаве,
расцопане излоге из којих истиче
Прашина,
прастари остаци конфекције
А
тачкаста рђа пробија акрил
Гума
се распала и бетон смрвљен
Цртежи
остали после кише
Кадилак
полего у нестварну улицу
Сунце
упекло, жбуње задригло
Бела
марамица преко волана
И
скраћена силуета док зури у
Краплак-ализарин
врата
Разбашурује
још више крагну
Рука
помало трзава...
Тамо, на ливади, Моритомо се изуо
Утонуо
у траву крај мравињака
Скинуо
униформу, сео на шапку
Очигледно
– дезертиро
Дува
у трубицу од маслачка
Подетињио
Без
обзира на мраве и пчеле
И
ветрић што глади праменове
Капетан
укрстио очи, раздвојио
Уши
Као
мачак преде, заспо
Џо
зна шта се десило,
Свет
је играчка, покварио се
Од
сада је у интравенској
Ултрапроводничкој
Пигментованој
или
Ферментованој
анамнези
Не
бих да зановетам, али бацаш ми сенку...
Џо
се смилује и седне у траву
Запали
цигарету, дим се вије плави
Мрави
табају аутопутеве, брује стенице
Диме
се зунзаре, смрдибубе паркиране
Око
Моритомове задњице
Све
одавде до онамо простире се
Раскокано
свемирско пристаниште
И
звук се пролама, пристиже теретњак с
Јупитера
Небо
крилима заклонила
Бубамара
Кожа му је жућкаста, зглобови
квргави
Касно
је лето, џанарике миришу
Пекла
би се ракија, смоква му на уснама...
Џо чвркне пикавац
Мирује црна коса
Недостаје му емоција
Па призива сећања
Сећаш
ли се...
Одмака, протока,
Зноја, леда, рата
Икебана-аранжмана
Бриге око изгледа, рушевина зида
Згужвана топовњача, рукави без
шака
Оквири реј-бана
Књига на плажи...
Празна флаша
Свој
тајни живот, ускоро ћеш знати
Сведен
беше на минут страсти
Таму
додира у пентаграму и
Зрцало
круга
Где
је једно – узвишено двоје
А
то двоје заборавно једно
Џо је клонуо, брада му пала
Тело се љуља
Свест је поцепана
Напетост мишића
Га обузима
У ритму Дејвиса и Арама
У просторе ванвременских двери
Крочи
Савршен, орфејски
А
то што ниси знао, струне времена
Бескрајне
петље, ткања, раскрснице
Дроњке,
чворове и развођице
Сисање
сржи и пијанство сукрвице
Штипкање
и трљање мозгова
Гушење
јетре
Насиље
брадавица
Јуриш
на нож и патхос обезнањености
Глад
јутра и крвавог сунца у повечерје
И
оно радосно, огрезло ништавило душе
Расап
недовршених реченица
Ритуална
пијанства и
Изнуђена
падавица...
А можда и граматичка раскрсница
По хрпи челичних трачница и греда
Савијеним пршљеновима јахача
Док је смрт лепршава марама што
милује
По врату и
Галопира
Очи трепћу и маслачак се распада
Гледај то чудо стварања, свемира,
галаксија
И време проведено у мраку
Неизмерно...
Боље је, боље тако
Ја ти нудим руку празну
И
дивљина, опустела
Сломљена
тела, оксид и лужина
И
привид шапата
Ћути, игра се детелином
А
сад, гледај, што је записано
Јер
више те нико не посматра
Ти,
само гледај
Ти
си свет,
И
свет је сам...
Мрави су га прекрили
Скакавци одлећу
У једном граду
У далеком свемиру
Непознатој провинцији
Сакривени сликама
Младић и девојка, спавају
Окрутно нацртани...
Posts
