Скиквик и змај
Глуцикл
(фантазија)
На Скиквику, где је змај
Глуцикл заштитник шишмиша
Постоји само једна биљка
Којој је читава планета храна
Крошње су јој свијене у гнезда
Плодови су сисе
Змајеви су бебе
Лишће је крљушт
Цвеће има крила
Ал места за летење нема...
Змај пева
Његов је ум одвојен од тела
Тело гута лептире и лучи
Биолит
Незграпан и скоро зеленкасто
бео
Глуцикл обожава мјузикл и тихо
Бруји гргутаве мелодије
У пећинама Метасвета
Које су цвркут птица и гуштера
Гекâ
Углавном безопасан, сем
Кад носи метафизичка
Јаја
Деси се и да снесе
Мућак
Изазвао је вал изумирања врста
Неочекиваним акордима
Велики помор гуштера и даждевњака
Појаву крокодила и павијана
Мелодијом помешаног кључа,
настанак
Пернатих змија и прашумског
Армадила
Буба и клица, отровних печурака
и
Длакавих паука
А, на крају крајева, и немузикалних
Учењака који уместо хармоније
сфера
Открише природни одабир врста...
Ето, и то му се понекад дешава
Кад испадне из штимунга или
Остане без даха...
Али
сива маса нанитоидних
отпадака
Није му у сфери занимања
Ту област живота оставља
алгебраичким
Умовима социјалних психопата
А генетичко семпловање
Хирурга-естетичара
Ионако спада у џанк партитуре и
Треш без копирајта
Хемијске реакције и једначине
Вектора и скалара
Потпуно су му стране
А од парапсихолошке езотерије
Јежи му се аура
Пошто и Глуцикл својом рудиментарном
Перцепцијом космос доживљава
као
Шпиљу
Није ни чудно да се, за промену,
Угнездио међу сталагмите и
сталактите
Геоде и аметисте
Гејзире и валовите шкрапе окићене
Нотама
Поточиће и мостиће
Кулисе и позоришне бине
Те ту ужива у представама
Прекривен закуњалим шишмишима
Тренутно му је омиљена игра
Дон
Рибентроп, драма о
човеку који
Носи фашистички монокл и
Нацистичку лептир машну, на глави
Перуански шешир, а
Оно што га мори су потиснути
Снови
Због којих се осећа кривим
И једино жели да чини зло...
Од начина на који Глуцикл
експлоатише
Генераторе апсурда у људских
бића
Творећи овакве представе
Зависи и превише тога с оне
стране
Морфогенетске једначине
С Глуциклом нема шале
Иако подсећа на дебелог црва
Можда сома
Чак Левијатана
Схватања су му недокучива
Стрпљење једина позитивна мана
Старији је од галаксија
Скоро ни с ким не разговара
Јер његови појмови су
Збир капи свих океана
А од његовог гласа
Замуцкују квазари
Лалкасон је одвео Џоа код
Глуцикла
А овај уместо упознавања
Започиње представу у којој
Дон Рибентроп представља
њега –
Змаја
Џо схвата да је Змај извор
бесконачно
Разноликог флукса
Којег су асимптоте и синусоиде
Жива бића безнадежно безнадежна
Занемео гледа у Ригелијанца
Који му укратко објашњава
Да је живот изван домашаја
Спаса
Јер, живот је каденца
А каденцама не вреди говорити...
Утом дон Рибентроп проговара:
Ромео
и Ђулијета учинише праву ствар...
Шекспир,
који и сам беше лутак у
Позоришту
пука
Смућкао
им отров...
Ццццццц!
Гледаоци
плачу као бабе...
Буааааа!
Џо угледа Проспера
Хм.
Да! Смрт му се није обећала
Него
је хтела све сада! Сада!
Лице дон Рибентропа поиграва
около
Монокла
И Џо се тад присети, да је једном
давно
Око заиграло...
И да је тада све стало
Престало да буде важно
Да смрт заиста није ништа обећала
Тад из Глуцикла излете лептири
На хиљаде њих
Безброј Ромеа и Ђулијета!
Posts
