Sunday, November 7, 2010

Коначно решење и сардоничка пракса (Пројект МОРИТОМО)


Коначно решење и сардоничка пракса



Тишина теши ужас

Тишина је безосећајна

Огладнела је од освете

Док глухост подјарује сметене

Бичем времена слика по

Спиралама галаксије


Кад је Моритомо лудовао својим крстарицама

И бранио изгубљене границе

Стизао прекасно и гацао по

Шлемовима и фајансу

Смиривао се у ча-но-јо

И беснео по медитационим салама

Цепао лепезе и парао кимона

За кореографију није марио

Јер је знао...


У сновима се гази

Кроз мећаву


Живот често доноси суд о смрти

Каља себе бездушном снисходљивошћу

А сигурне воде живота су – плитке воде


У далеке дубине

Иде се без даха

С картом без уписаног повратка


У море деутеријума

Запловише дуги бродови

С морском маховином

И јатом хоботница


Ту их дочекаше страхови:


Горгона Медуза

Персејева глава

И ровито јаје


Говори ми један од богова (Харон):

Људско тело не може да издржи

Љубав

(почињем и сам да схватам)

Сагори им чула

Растргне их страст

Неухватљива је мера

Трагична судба

Па, шта је мера?

Конкретно, у овом случају,

ради се о апстрактном...


Али, зато, северњачки богови

Не беху елоквентни

С њима нема разговора...

Змије, вуци, то су им тотеми

(змије утекле у море)

Прибор за јело: чекић и секира...


Па тако и Моритомо, не би он да

Прича, тек помало сриче

И вежба потезе у катама


У приватном животу

Послушно је ћутао

На професоре и скитнице је викао:

Назад у пећине!

Они који нису притисли педалу

Поживеше...

Е, е,

(смејао се застрашујуће)

Тумачи ово!


Али, његов је такав Аватар

Који га не оставља мртвог:

Њега Харон ни не познаје


Моритомо је необичан вид бесмртности

Он је непосредно – мртав

И само посредно жив


Због тога сам му и веровао


А спасавање живих није његов

Посао

Нити се то може

(почињем и сам да схватам)


Кад су ме дизали из мртвих

Било је то због Атума-Аватара

У којем спазих своје мрачно место и

Коначно решење


Тако и постадох циник

И помало сардоник


Стари рибњак...

Зуји комарац...

Мирује жаба: Цап!


Стари песник се руга

Искочи Буда из нирване:

И одмах побеже натраг!


А стари мајстори кажу:

Ратник има прибежиште

У својој вештини

Обестрашћен, убија...


Страст не чини добра дела...

И тако то...


Стагиранин му побеже

С часа етике

Баш кад је хтео да му покаже

Шта му је „унутра“


С Бароном

(који га је кињио)

Имао је посебну тактику

Изуо би чизму