Коначно решење и сардоничка пракса
Тишина теши ужас
Тишина је безосећајна
Огладнела је од освете
Док глухост подјарује сметене
Бичем времена слика по
Спиралама галаксије
Кад је Моритомо лудовао својим крстарицама
И бранио изгубљене границе
Стизао прекасно и гацао по
Шлемовима и фајансу
Смиривао се у ча-но-јо
И беснео по медитационим салама
Цепао лепезе и парао кимона
За кореографију није марио
Јер је знао...
У сновима се гази
Кроз мећаву
Живот често доноси суд о смрти
Каља себе бездушном снисходљивошћу
А сигурне воде живота су – плитке воде
У далеке дубине
Иде се без даха
С картом без уписаног повратка
У море деутеријума
Запловише дуги бродови
С морском маховином
И јатом хоботница
Ту их дочекаше страхови:
Горгона Медуза
Персејева глава
И ровито јаје
Говори ми један од богова (Харон):
Људско тело не може да издржи
Љубав
(почињем и сам да схватам)
Сагори им чула
Растргне их страст
Неухватљива је мера
Трагична судба
Па, шта је мера?
Конкретно, у овом случају,
ради се о апстрактном...
Али, зато, северњачки богови
Не беху елоквентни
С њима нема разговора...
Змије, вуци, то су им тотеми
(змије утекле у море)
Прибор за јело: чекић и секира...
Па тако и Моритомо, не би он да
Прича, тек помало сриче
И вежба потезе у катама
У приватном животу
Послушно је ћутао
На професоре и скитнице је викао:
Назад у пећине!
Они који нису притисли педалу
Поживеше...
Е, е,
(смејао се застрашујуће)
Тумачи ово!
Али, његов је такав Аватар
Који га не оставља мртвог:
Њега Харон ни не познаје
Моритомо је необичан вид бесмртности
Он је непосредно – мртав
И само посредно жив
Због тога сам му и веровао
А спасавање живих није његов
Посао
Нити се то може
(почињем и сам да схватам)
Кад су ме дизали из мртвих
Било је то због Атума-Аватара
У којем спазих своје мрачно место и
Коначно решење
Тако и постадох циник
И помало сардоник
Стари рибњак...
Зуји комарац...
Мирује жаба: Цап!
Стари песник се руга
Искочи Буда из нирване:
И одмах побеже натраг!
А стари мајстори кажу:
Ратник има прибежиште
У својој вештини
Обестрашћен, убија...
Страст не чини добра дела...
И тако то...
Стагиранин му побеже
С часа етике
Баш кад је хтео да му покаже
Шта му је „унутра“
С Бароном
(који га је кињио)
Имао је посебну тактику
Изуо би чизму