Sunday, November 28, 2010

Арктуранска заврзлама (Пројект МОРИТОМО)


Арктуранска заврзлама



Надомак Арктуруса догађа се

Успон

На врху их чека – гнездо

У њему, пар пиргавих јаја

Једно се чини пуно

Друго се скврчило празно

У првом, жуманце жуто

У другом, црманце црно

итд... (следећа лажна компарација)

Брандон се завитлава

Мораш све да поквариш!

Џо се правда

Па, таква ти је пракса симболистичка...

Јин-јанг, уроборос, Јанус, свастика,

Зачаран круг, и, ондак брале, дијалектика...


Занимљиво, хајд то што се њима

Двојици привиђа, таква је врста

Психичке баријере постављена

Људским и полуљудским умовима

Али, да и бродска машина, акција и

Реакција...

Халуцинира???

Аналитички рачунар избацује

Ребусе и крижалице

А универзални генератор тврди да је

Тачно стигао на циљ!


Брандон покушава да промишља ситуацију:

Можда овако изгледа почетак-крај света...

Велика експлозија и онда крене да се свашта

Дешава...


Па и јесте експлозија, Арктурус је постао

Супернова...

Подржава га Џо у његовим настојањима


Не само да је експлодирао него се

Догодио и помак, па се претворио у

Црну јаму, у коју се опет слио...

И тако Јово наново


Знаш шта, тврди Џо

Мислим, ово је, ипак, нечије масло...


Брандона још повећма збуњује

Што је пре скорог времена

Успео да уђе у супернову и накупи

Се стазних елемената

Дијаманата и злата

Па чак и мало плазме

Најтраженије на свету...


А, сад, ова... птичја перспектива...

Змијска

Змајска!


Коме ово треба? вајка се Брандон

Гледај – сад нису више јаја, него

Звечке!


Розе и резедо...


Него, опуштања ради,

Предлаже Џо

Да проњушкамо мало по

Систему?


И тамо леже разне зврчке...


Видиш онај гасовити вир,

Планету Ворт

Ја бих да завирим тамо...

Са све ову аналитику


Психолошки гледано

Конта Џо

Зашли су у колективно несвесно

А ту је немогуће – могуће


Да се провозамо?


(нешто гребе по хауби брода)


Ко је? не издржа Џо


Ја мислим да је овде свемир дрогиран...

Брандон се не обазире на

Упорно гребуцкање


Или је нас нешто дрогирало...


Џо подеси енергетско поље на

провидно“ и угледа папагаја

Пуштам га унутра...


Немам кикирики, извињава се


Птица врти главом, гледа час једним

Оком, час другим

Слетео је на конзолу анализатора


Очи су му различите боје


Брандон зури у њега, намрштен

Нешто му је познато код овог

Кочоперца

Али не то што је његово присуство тако...

Психоделично...


На ногама, уместо перја има

Гаће


Џо упитно посматра Брандона

И ово је неко чудо од тамне материје

Само мало живље, веселије...


Један је Џо, крешти папагај

Али ја видим два...


Џо поскочи!


Брандон се усправи!


Рашире се крила!


Ватрене су очи у Птице Хока

Лице му је мрко, као рогач

Крила – цртеж пером

Црна материја – црно перје


Птица Хок их обавије и

Понесе

Високо, високо

Високо

У бескрај провалије...


И док их подиже

Смањују се и нестају звезде

Сећања и друге

Аномалије