Емер
Ти си Сет.
Знаш моје име?
Знам тебе.
Ко си ти?
Не сећаш се ничега...
Како да повратим сећања?
Она се неће вратити. Ти мораш к њима.
Како?
Просто, буди ту.
О Емералду се скоро ништа не зна
Зову га још Ермер или Емер, а
То је због тога што је отишао
Незнано куд
У потрагу за неким или нечим, то
Свакако
Боја му је зелена и тако га треба
Замишљати
Његово је путовање најмистичније од свих
Никаквих трагова није остављао
Никоме се није јављао
Нити га је ко тражио
Био је заборављен
У ствари, објашњење је једноставно
Мада, тешко схватљиво
Емер је још током своје прве медитације
Прешао на ову страну
А шта се с његовим тамошњим бићем
У међувремену дешавало
О томе се баш нико није бринуо
Пошто није био гладан појмова и
Слика, ишао је само право
Никоме се није склањао нити
Клањао
Није запиткивао, ретко се одмарао
И ништа, ништа га се није тицало
Он је још и пре свог одласка знао да
Тајне нема и да је бесмислено
Претварати се да је тако
Због тога је ућуткао запиткивања
Ништа није узимао нити давао
Али, вратио се и то само због тога
Да не бих ја препричавао
Што сам једва знао
Мислим, вратио се овамо
Не тамо
Овамо, у Пећину, усред Брда
Усред мене, усред чаше вина
Усред речи
А онда ме заћутао
Магијски простор производи
Речи, покрете руке,
Снове и, уопште – људска бића
Према Емеру, пећина слика сликара
А сликар осликава само један делић
Зидова
И докле год то ради, биће само то –
Створење међу зидовима
Уколико би, пак, престао да осликава,
Личност сликара би се отарасила
Препрека
Многи наслућују да постоји непосредни
Однос са Свемиром али, због дејства
Идеја сматрају да су дужни захвалност
Те да су обавезни да служе...
Posts
