Овако је било... (Пројект МОРИТОМО)

Овако је било...

(интермецо)

Ти си етички несигуран

Патетички фрустриран

Емоционално узурпиран!

Све то?

У Бодх-гају седи Буда утонуо у

Нирвану

Око његовог имена испредене су

Многе легенде

И многи је будала у њих упао...

Један пут иде до Сарнатха, где је

Раније био

Ко сада тим путем греде

Изаћи ће на Хималаје

Ако, пак, залуташ у Варанаси

Чувај се да те Точак не

Прегази!

Не пливај реком Ганг неопран!

На сунцу печену погачу

Мирисао мушкатлу

Виљушком од гранчице...

У махагониј одори,

Једе дивљи манго

Пун је терпентина

Ал је укусан!

Можда је читав живот

Дежа ви?

Ко се коме враћа?

Не мораш бити монах

Да би био празан

Али, мораш бити пун!

Песма¹ каже

Ко те познаје – воду не пије

Ко те пољуби – жедан остаје

На Аутостоперском водичу

Пише: Не паничи!

Не читај даље...

Моритомо је размишљао о

Ходочашћу...

Док је размишљао

Ходочашће је отишло с другим...

Више никад није размишљао

Не знам да ли ћу га икада срести

Али ако га сретнем

Знаћу да је кренуо правим путем

1Рано, раније, МАГАЗИН.