Scipio III
(vista)
Осмог дана је, кажу,
Створио рокенрол...
И решио питање кокошке и
Јајета...
Шта да доручкујем
Прво да се умијем
Ведар је дан
Пије ми се кафа...
Размакнем шкуре
Гледам на улицу
Мирише грожђе
Фасаде је сликао Хопер
А досликао Вермер
Ветар прогања праменове
Сусетке
И чипку белог комбинезона
Из њене собе допире крекетање
Завеса се помера
Није ваљда ноћ провела с
Жапцем?
Иако Капон нема море
Азурно је боја свода
Уместо валова пљускају
Цикаде
И бокори рузмарина
Допиру сећања с
Комиже
Обле пучине
И Господара галебова
Ветар га је хватао
Збуњивао
Али су га боје спасле
Дивље боје
Јаблана и јоргована
Живо небо
Жива трава
Поћи ћу низ улицу
У оближњу башту
И слушати музику
Кораке...
Мрмор голубова...
И даље...
До зеленог језера и
Опалог лишћа
До клонулог ратника
Помоћи ћу му да
Коначно издахне
Јер, сада је много лакше
Бити слободан
Без оружја и штита
Након изгубљеног боја
До сливених аркада
Купина и врба
Тајних слова
Шапата и
Смеха
С оближњег виса
Угледаћу страсну љубав
Вајареве руке
Купу и розету
У камену благу
Разиграну снагу
А, затим, у готску дворану
Дубоко испод брда
Где су рамена и
Прса дивова, и
Геје родница и
Бедра
Хроматска сазвучја,
Игра
Кјароскура
Назад на падине
У зелене крошње рогача
И динамику
Поскока и
Варана
Крај потока и
Уснулог пара
У испосничку
Капелу
Укопана у тле...
У њој је ниски лежај
Намештај од празнине;
Жути витраж
Неприметно тиња
С висине
Ово је место
Првог контакта
С генијем Ригела
Изврсним свирачем
Који дахом свира
Тонове
Опоре и меке
Проживљавам
Распад материје
И занос
Антигравитације
Од тог часа
Posts
