Sunday, December 20, 2009

КОФЕР (тридесет први наставак)



Мала фуга


У мраку тражи жилу куцавицу. Ако и дише, не осећа спуштање и подизање груди. Тражи, тражи. Ако не нађе, онда ће барем знати – да је Он-То које зна – мртво.

Сећање на тело притиска, али је непокретност свеприсутна. Тела нема. Обузима га паника, суочен је с празнином. На месту очију – непокретни мрак. Значи ли паника – буђење?

Авај, будан је у сну!

Неко га је заборавио.

Азиза зури у таваницу. Док је спавала, Карл се извукао из кревета и некуд отишао. Направа коју је, на поду, оставио да ради, и даље је укључена. Кад устане, искључиће је.

Колико дуго је спавала?

Устаје и буди се...


(наставиће се)