Нигде нисам видео ни комад лима. Изгледа да се више не употребљава. Ништа се ту не може учинити.
Када је зидарство у питању, увек ми се заправо гадило то што су чврсте структуре у суштини агрегати мрвица и труња, једино их коначна обрада чини наизглед компактним. У људској свести постоји једна рупа, одмак, и она се доживљава као стварање по инерцији. Док ходам, и даље као да видим лимене стрехе, петлове и олуке, иако их у темељима арко-торња уопште нема.
Да видимо сад, шта још нема да се види...
Не видим магистрале. Можда су скривене, уграђене у носећу структуру, као лифтови, покретне траке, цеви. А можда је у међувремену смишљена нова технологија. Можда су ту магистрале од невидљивих нити, енергетских поља и зрака. Можда мој кофер има своје реплике...
Спуштам се низ рампу у следећи хоризонт.
Али, решио сам, нећу да бројим спратове.
Мртва тела радника продају се болницама и медицинским установама.
Тела пакују у буриће.
Посматрам стену. Све око мене је заправо оглодана стена, простор ослобођен од камена, и тај део простора је сада намењен нечем другом, али део масе је остао, светлуцаво сив, савршено неправилног и неосмишљеног облика и доминантан у својој непокретности, сведок сили која га је чинила хладећи га изненада. Стена досеже високо али заостаје у ваздуху, далеко испод главног свода.
Овај део се стропоштао и смрскао све што се нашло под њим. Примакнем се и додирујем. Остао је ту да смирује ветар. Али ја осећам пламен у њему.
Примећујем да се на овом хоризонту све мање јављају оштри углови и, уопште, сукобљене праве и равни. Простори се не затварају, то је сплет полуцеви и облих улегнућа, спиралних стаза и коритастих лежишта.
У даљини – логорска ватра.
Не гори дрво, нити је то ватра. Али налик је њој, растресито, лелујаво, лиже према мени.
Ђордану Бруну, који је отпутовао најдаље...
Звездане расе се мазе испод коже. Немају дар визије и сражених мисли.
Мада, то и није моја брига.
Нема свлачења ни облачења.
Жмирим у коферу.
У космичком јајету је мућак – то ми говоре незнанице. Силе се смењују и откривају скуте. Подижу ми стомак. Надимају гркљан. Друкчије је, али је напојено. И врисак није ништа друго до узношење.
Одупирем се али ме свеједно носе, кроз ванпростор. По наусницама ми је напрскано друидско млеко. Тело расте из мутних клица, облизујем се, а оно је у средишту моје свести. Дугачка, дивља коса ми шиба око рамена. Кора дрвета гребе образе, језиком је лижем.
На укрштању путева, застајем. И, плазма незнанки испари из пора. Осетио сам... но, шта би се то кога т...? Шта сам знао? Да им нећу пркосити, јер, чак и из своје заосталости, могу да их познам у вокалу или дрхтају жица. Ширим руке и грлим их, ватру у сивом подземном хоризонту.
Шта је створено пре а шта после?
Ватре су најстарије. И.
Најмлађе.
У безваздуху, не чују се.
Обла, жиличаста јабучица и капица жира из које ниче. Симбол из етера постаје људско око. С оне стране је, његове, живот тела и сва илузија, боје. Равнодушна зеница се обрће.
Изгледа да сам био заспао, јер – будим се. Ипак, сан ме и даље заноси. Шта да призове друид, овде, у корену где влада нељудски принцип неорганске енергије? Преобраћење у пријемнике Солнца...
Сиви хоризонт затрепери најситнијим зрнцима-кристалима. Вал се креће изнутра и пени, на површини. Симбол се покреће у мени. Ништа му не могу.
Пена се шири и понире у своје сопствене дубине, у плазму.
И јесте и није онако како сам замишљао. Утолико пре што је, по замишљању с површине Земље, у копу врвело од људи. А, по силаску, бука је одједном замрла. Празно и камено.
Пуцкета, електрицитет.
Прихватиле су, Ђордана, незнанице у грозни бол. Мирне су, задовољне, загрљене. Оне су плуг који људским болом разгрће трулу, органску, материју мајчице. Слух мој заплови по пени и слуша им кикот. Опробавам: бес, тугу, немоћ, добронамерност. Авај, друид нема толико моћи да покрене човека у дубини нељудског. Игра симбола је несувисла.
Ора врискавих гласова сликају књиге, оруђа.
Богохулне мисли их, глухе, ломе.
Сад је моје непријатељство велико. Капа небеска од облака, и крошња од муња. Ухватих дршку чекића, и стегнух. Задигох пурпурни плашт.
(наставиће се)
Posts
