КОФЕР 2 (четрнаести наставак)



Фрактал у невољи

Није дуго вежбао, али, ипак, није му требало много времена да избаждари слух. Од свих звукова који су допирали до њега, издвојио је тихо предење из сусеткине собе. Зурио је кроз двоглед и то му је послужило да начини неопходни помак. Помогло је.

Улази у звук. Разлаже звук. Талас за таласом.

Налази се у тамној соби. Таласи певају боје, али је и даље мрак.

У Азизином сну је мркли мрак.

Чује се глас.

„Створили смо дисконтинуитет.“

Други глас: „Шта то значи?“

„Нико, или скоро нико, неће се извући.“

Звони телефон.

То је Илија.

„Догодило се...“

„Знам,“ одговара Опасност Смрт. „Мала Срећа.“

„Довољно мала да не буде Велика.“

„Видим те. Слушаш.“

Илија је у парку. Седи на клупи. Крај њега је фото-апарат. У фото-апарату – тамна комора.

(наставиће се)