О разбијеним звечкама - (Пројект МОРИТОМО)

О разбијеним звечкама

(о одрастању и деконструкцији)

Кад је Лобо растурио своју прву

Играчку

Отац му је купио нову,

Још компликованију

А мајка му је звекнула шамарчину

И запретила да ће га још жешће

Опаучити, уколико и ову растури

Наравно, Лобо је ризиковао...

Растурио најновију играчку

А потом је – саставио

Касније је мама била веома

Поносна на свог сина –

Надареног инжењера!

Надарени изумитељ је волео свој дар

Јер му је омогућавао да растури све

Што се могло растурити

Од армираног бетона до атома

А омиљено поље рада му је била

Вибрација

Коју неки још зову – Резонанца

Мада је она само крајњи исход укрштања

Различитих треперења...

Толико је волео да расклапа да је

Склапање оставио другима...

Док једнога часа није схватио да се

Ствари саме склапају и расклапају...

На сасвим јасан и оделит начин

Једино се енергија није дала раставити

Мада се могла делити и селити, а

Делила се на материју (положај у простору)

Док је

Опажање овог догађања било време...

Након дужег опажања, запазио је да је

Енергија целовита тамо где нема

Дељења и опажања

(што су давно пре њега знали мудраци)

Тако је Лобо Завијер постао мудрац

И формулисао Први закон мудрости:

Потенцијал енергије је утолико већи

Уколико се не дели и не опажа

То је значило да све што постоји

Читав свет и живот

Будући да се непрекидно дели и размножава

Ради против себе и да је то узрок патње и

Непостојаности стварности

То је, даље, одредило његово коначно опредељење

А уједно га и одвојило од Света

Питао се на који начин би могао да своје

Инжењерско знање употреби у области

Неподељене енергије...?

Пошао је од свог и Теслиног искуства

И тежио њиховој резонанци (слагању)...

Тесла је тврдио да је сила у служби

Материје

Али чега је у служби материја?

После дужег разматрања

Дошао је до закључка да је материја

У служби представљања

А пошто без представе нема материје

Закључио је да се ради о принципу

Самосагледавања

(што су давно пре њега знали филозофи)

Није му било друге него да се посвети

Метафизичком – оностраном

И да потражи начин да се прекине

С том глупошћу

Добро је рекао – глупошћу!

Јер се испоставило да је знање

Које је стекао разматрајући

Природу ствари

Несвојствено глупој материји

Уочио је да се знање додаје и ослања на знање

И да се тако увећава...

И да у области оваквог дешавања

Мера (број) има сасвим другу улогу од оне

Када се ствари деле како би се

Разликовале и множиле

Све се, дакле, своди на смер!

Нагон инжењера у њему

Усмерио га је, стога, стварању такве

Машине којој ће корисни рад

Бити већи од силе уложене у њено

Покретање

Принцип се испоставио као једноставан

Али се није могао практично применити

А да се енергија утрошена од почетка

Века и Света (Еона)

Не врати у ту исту Метафизичку Машину, јер

Другог горива није било...

И поново се нашао –

У детињству...

Видео је да је оно што је прелазило пут

Од младости до старости –

Сâм његов живот –

Трошило енергију која се

Никад није ни макла из свог

Изворног стања!

Стрпљиво је чекала да јој се врати оно

Што јој припада...

Тако је Лобо схватио да:

Одрастање није просто – старење!

А да је путовање кроз време

Могуће, тако што се материји

Ускрати гибање:

Енергија је обрнуто пропорционална

Пређеном путу

(што су давно пре њега знали аналитичари)