Годишње доба, на Капону
Danger-Death
Постоји зид, и не може се проћи.
Ти не, јер си демон.
Демон заглави у челик, ваздух је згрушан, звук се не чује.
Било бежи у сабласно трупло. Утисци су нејасни.
Кажи, где је зид?
Ти си човек, и ти видиш своје мреже.
Посвећен, односиш живот на олтар.
Демон се расплине.
Више волим да Бог дође, него ја њему.
Код мене, ритуали мирују, у дубинама полица.
Лако се цепају, тешко се памте.
А демон ће рећи: Нисам знао!
А Бог ће му на то: Де, де, синко, не булазни.
Драма је сила, издељена на улоге.
Ти си мутант, разрезан бич, канџија без смера.
То је смрт у шаци, стиснутој, у пест.
Али што нисмо причали раније, то се сад свети блиставо.
Сад те имам у тачки која настаје.
Полетећеш у свитање, заједно с празним сећањем.
Шта ће ти оно? Да те кочи?
Кад дође Опасност-Смрт.
Posts
