Очовечење Брандоново
Киш се сажали на Брандона
Приђе му и загрли га
Узгред, посрче белу плазму
Што цураше из Брандонових
Очију
Попи све
Џо је, наравно, укопан од
Радозналости
Шта је сад? Врисне Брандон
Ко је то?
Ослобођене присуства плазме
Нанитоидне радилице зачас
Саткаше нове очи не-човеку
Поново видим!
Али, како ћу сада ићи путем
Божјим?
Мислио сам да сам коначно спасен
Макар и по високу цену...
Ко је овај? (обраћа се Џоу)
Контра-аватари се скупили у
Букет око Киша
Који се облизује
Твој спаситељ...
Сад си у много опасној ситуацији
Говори му Џо
Почео си да гомилаш неуспехе
И сабираш негативне бројеве
Од овог часа ти си нула која
Нараста, једна међу многима
Поетски гледано...
Кармички гледано...
Додаје Роџер
Слојеви главице лука око шупљине...
Пази се...
Чувај се...
Постао си један од ништавила...
Гоњен представом недовршености...
Отуђености...
Лишености...
Исцрпљености...
Логиком дужности...
Везан за репове четири коња...
Пропао си...
Без дома...
Без игде икога...
Сирома љути...
Најебо си...
Усамљен...
Прогоњен...
Испразан...
Безуман...
Неурачунљив...
Непоуздан...
Непожељан...
Брандон гледа час у једног
Час у другог
Тако ли је то дакле...
Мораш стално да се бориш...
За туђу љубав...
Пажњу...
Подршку...
Да чуваш то мало што имаш...
Да те не покраду...
Да не останеш без порода...
Без наследника...
Да не пропадне дугогодишњи труд...
Да заслужиш то што си жив...
И да будеш захвалан...
Заувек дужан...
Пре сваког обеда...
Да радиш...
И зарадиш...
За себе...
И за друге...
Да се све праведно раздели...
Цару царево...
Богу божје...
Сваку корицу хлеба...
Сваки гутљај воде...
Брандон се одмиче, трчи према
Доњим пролазима
Џо се снебива:
Побеже...
Роџер нуди Киша цигаретом и
Припаљује...
Контра-аватари цензуришу, цензуришу...
Posts
