Хидраулика - (Из Земљофобије)

 

Хидраулика

Џо чита Марсела Пруста и Томаса Мана. Ту постоји један проблем, а он је категорички: стално се пита зашто то чини?

Ако се напор уложен у читање остварује на овакав начин, онда, богами, мошти светаца добро маришу. Џо скаче на Јозефа К. Па, чини се да је Јозеф К. тражен. А кад је коначно нађен, би укокан.

Зато, безбедно је бити глуп.

Кретати се покренут.

Па шта ако се заврши лоше, барем ниси мрчио труд.

Одведи К. на жртвеник.

Нек му прождре срце, досадни смисао.

Па нека дим шара, лица, радозналих луталица.

Знање не присваја, оно ослобађа.

Поседни старог Лија на камени зид, једно му око слепо, одора лепршава. Али знаш ли шта каже, безбрижни створе, шта лије из њега? Из горњег неба, потоп. Грм у зори.

Слобода убија.

Покисло је жито, поље непрегледно.

Узалуд дишеш, нећеш, мртав, надмудрити птице.

И страст, звер нежна, набујала. Безазорна, утихнула.

И не иде он, онако, као у свепознато.

Дозвао те, квантом брзине.

У малим честицама, нема несташице. Једна се другој додаје.

У квантном пољу, два и два су један.

У свету зунзаре, нема висине.