Свемир од картонских отпадака
(колаж, рефлексија)
После неколико уништења, свемир је
Поново – бео
Нешто пада по њему
Исечак црни, отцепак зелени
Слова, жалосне палме, куће
Око гледа у металну витрину
У мору је књига
Пламен се уметнуо између
Људских фигура
Оставио је сличице незалепљене
Када је отворио прозор
Разлетеле су се и
Свемир је поново – бео
Џо стоји бос на дрвеном патосу
Од ходања, кревет се угиба
Ормар шкрипи и крцка
(то је жижак)
Мушема је на столу
Линолеум у ходнику
У купатилу, зидови обојени масном
Бојом
У предсобљу – тињалица
Кад отвори врата од стана
Погасе се сва светла, и
Свемир је поново црн