Фрактални дисконтинуитет
(дискурс, Емер)
Квака постојања у Еону је
У томе што те фрактал зароби у
Потпуно неочекиваној димензији
Која
је 10-на-енти
различитог
Пропорцијског система од
Оног на који си навикао/ла
А од континуитета с
Историјом остају само појединачна
Сећања и слабије или јаче
Скоро немуште асоцијације
Којима покушаваш да увежеш у
Препознатљиво
Стварност коју у Еону искушаваш
Није искључено да ћеш у једном
Часу налетети на себе
И то сасвим непознатог/непознату
себе
Из другачијег времена
Простора, свемира и бизарно
Различитог контекста
А нећеш имати ни воље
Нити ћеш видети било какав смисао
у
Томе да се зближиш с тим/том
другим/другом
Собом, па чак ни да
Макар мало саосећаш с њим-или-њом
А могуће је и да те тај мангуп/кучка
Заправо, и те како
Нервира...
Основна одлика постојања у
Еонском дисконтинуитету јесте
Оријентација према извесним
Догађајима или стањима које
У потпуности замењују појам
Почетка (у времену) јер је тај
Почетак она тачка којој се сада
Најчешће враћаш и у њој се најбоље
Осећаш, а из ње могу изнова
настајати
Многи континуитети
Без икаквог реда у времену...
Постоји читав низ, заправо
Мрежа, таквих почетних и/или
почетку
Блиских тачака
Које ти, на крају крајева, и
одређују
Карактерни идентитет
Јер су израз твојих склоности
Мржње или љубави и, уопште,
Најразличитијих занимања и/или
Опсесија...
Чврстина еонског света-мреже
Понајвише зависи од степена или
Прага његове доступности
При чему је твоје укупно биће
Или личност
Најнижи, тојест најгори
Представник своје врсте
Што је добро,
Јер они гори од тебе
Не могу ту ни да присмрде
А од оних бољих можеш само да
Доживиш част
Појачања личности су присутна
у
Облику још увек у потпуности
неусвојених
Архетипова, који су јасно
Обележје твојих
Неопозивих тежњи и воде вишим
Праговима...
Иако су извесни аутори осмислили
и
Објавили веома компетентна дела
у
Којима се објашњава успон личности
Најчешће уз асоцијацију „лествица“
Свакоме ће од користи бити да
унапред
Зна да је небитно да ли се користи
Неки од тих постојећих експресивних
Система у изградњи свог еонског
Уточишта
Свако може да створи такво
склониште
Ма и у облику обичног брлога
Страћаре или величанствене
палате
Уколико се придржава одређених
Општеважећих начела
А што, мислим да није неопходно
ни
Истицати, јер се до спознаје
Никако не може доспети пуким
Случајем
Већ искључиво напором и усређеном
Пажњом
Која непогрешиво исцртава мапу
Замишљеног успона
У крајњој линији, овакво
обитавалиште
Је привремено и има одређену
Улогу тек као назнака неминовног
Преласка у другачију врсту
Постојања, која, истичем, није
налик
Животу на овој или другој Земљи
Разлучимо, стога, оно што је ствар
Укуса, сензибилитета или стечених
Склоности, од оног што заиста
Омогућује пријем у заједницу
Еонаца...
Свако, током свог живота, може
да
Окуси, мање или више, сласт и
Привлачност Еона
Друга је ствар у коликој је мери
Особа способна да разлучи и уочи
Разлику између вечног и пролазног
Неуништивог и распадљивог...
Квалитетно разликовање је
Истоветно усвајању енергије
коју
Еон зрачи
А неквалитетно, може само тренутно
И сасвим непоуздано да личности
удахне
Снагу, али ће је ова
Напустити, потрошити се, и тај
Пад може бити веома болан и
Разочаравајући, и с веома
Дуготрајним поражавајућим
Последицама...
Једноставно речено
Сила вечности се може упропастити
С обзиром на личност
Уколико се потроши на булажњење
Уместо да се с овом сједини
А то је једино могуће у облику
Знања, које јесте облик вечности
Све друго неће произвести јачање
Личности, већ њено слабљење
Нећу даље да трошим речи
На давање савета или примера
Него
Ко је добио потицај, овако или
Онако, као непосредну помоћ
Аватара
Или посредно преко артефакта,
Муње с небеса или у сновима
Свеједно
Нека пази шта ће даље с тим
Јер прилика је само једна
А најчешће ниједна...
Posts
