Не мора, брзина, слава
У теби је море, али шта је то?
Ко ће разјаснити, али речи не. Не смем да бекнем, само носим, океан.
Ту је веза, капи, пара, киша, лед.
Мере се криве, у прелому дубине, вали додирују, небо, звезде.
Ни да бекнем, не смем.
И тако ћути, у зеници њеној.
Море, између зидова, устајала вода.
А онда врели дах, је ли то брзина?
Душа се распрсне ко гејзир, доживи се слава.
Пожелиш да те преузме њена тишина, да се одмориш, од глупости.
Шта те је сломило?
Тајна мора, брзина птице, слава Бога?
Posts
