Симулакрум
(проклетство досаде
и блаженство доколице)
Брандон не зна тачно
Какав је он програм
Зна само да је симулакрум
Али чега?
Људског бића, највероватније,
Али шта му је то уопште
Људско биће?
Као да су сви људи исти...
Друго, речено му је
(Барон му се баш изругивао)
Да је комплементаран Џоу,
Али – ком Џоу?
Јер ни Џо није један...
Уверио се да није
Или јесте...
...није?
Гледа кроз прозоре Сателита-3-К
Звездани космос, како се удаљава од
Њега, у мрак, недокучив
Одбојан, без позива и
Гостопримства
И, увек се Брандон тако осећа: као
Пред туђим прагом
Лопов, скитница,
Варалица
Узрочник подозрења
Зазоран...
У њему снажно затрепери и
Окине струна
ТВАИНГ-Г-Г-Г!
Како неко супротан узору може
Да овом буде симулакрум?
Вакуумски мозак је најбржи
Мозак на свету
Али кад заглави, исти је као и
Сваки други
А у оваквој ствари, Брандонов ВМ
Није имао никакву предност
И време као да је стало
(мада, би време тек тада за
Брандона задобијало какву-такву
објективност)
И, тако, време је... споро протицало
Јер одговора није било...
Време је досада...
Досада је кад негде запне...
Кад ствари измакну сили
Празнине
И крену да се размножавају
И понашају као да знају шта раде...
То је онда – време
Тако настају звезде
Тако настају планете
Тако настаје живот
То је Брандона и плашило
Знао је да што више има времена
То ће мање бити – он
Али ће више бити оно нешто друго
Што сад више није сигуран да
Још увек
ХОЋЕ...
Јер, да ли заиста хоће да ради на
Томе, а да притом бива у времену
(које је досада) – док се оно друго
Не оствари, што је ванвременски
Догађај (толико барем његов ВМ
зна!)
И, тако сам ја сада привремени
Неко, који ипак није онај други...
Или је баш то оно што сам хтео
Па сам сада ја-други, који је
Незадовољан... и првим и другим
Собом
Брандон полако, али сигурно
Конта
Кроз други прозор баца поглед на
Капон, глатко-намрешкану окер
Мајчицу-земљицу (тако му се
чини) и чини му се да се и он њој
Допада...
Али који – он, то сад мора прво да
Разреши, иначе никуд не
Мрда!
Вакуумски мозак конта да се
Све распада
Зашто се Џо не распада?
Ти си Џо који се распада...
А ко је и један и други?
ВМ одговара као из топа:
Тај није у времену!
Брандон би се сад радо
Посаветовао с Џоом
(којим било)
Али, и време је као нека врста
Вакуума, уколико га има довољно...
Значи, ипак је тај други – Џо
Не би требало да смо раздвојени...
Како да постанем Џо?
Тако је настао још један Џо...
Posts
