Wednesday, December 29, 2010

Сама,


Сама,
(blues)


Празна од обриса
Рано, без обзорја
Лака без додира
Око, два златника

Скупљам корал
То су њени, њени, њени
Али, ћути
Цвокоћу зуби
Криви брчић
Она не говори

Здробљен ждрал
Трошна бедра
Кармин у бари
Нема усана
Празна ребра

Убише је смрзнуту
Слезину изгризли
Кук се откотрљао
Одрали јој груди

Напрсла ципела, једна
Једина

Потражи, тражи, тражи
Нагињем се над
Море у прашини
Дрвени паоци нагорели
Нећу наћи

Згазио сам у блато
У глинени муљ
Црвене алге
Нећу се извући

Згњечени окулар
Тоне
Нисам ни знао да је тако
Леп
Плави метал

Постоји једна безоблична
Планета, богата ситним
Стаклом
У атмосфери
Донели су је
Овде
Да буде смрт

Ово је последње место
Потраге
Ћутаћу небу
Да се склони
Нек се склони

Познавао сам слике
Видео сам их
Гледале су ме
Јео сам
Пшенице
Излегао сам висибабе
Али, шта сам волео?

Она се распала
Музички кључеви
На хаљиници