Снови од беседа
(стари су беседили)
Који су зидали Пирамиду
Срушише Кулу у Вавилону
Пирамида, која је празна од
Камена, сачињена је на почетку
И остаће сама на крају
У тај промер обухваћен је овај
Накот и отуд не сме изаћи
А Кулу мора стално рушити и
Развлачити
Певати и плакати...
На самом крају, читава Земља
Беше у измаглици
Из висине лепа, осунчана, бела
И плава
Окренута себи, задивљена
Собом и дубоко потиштена
Чему разлог није знала...
Остао је кров од куће
На четири воде
А кућа је под земљом, земуница
Пуна мртвих
А богови су на тавану...
Живи ору и сеју и рибу
Пецају и жене се и децу
Рађају и певају и играју
У за то одређене дане
Из плодних равница Атлантиде
Никао је песак
Спавај на штиту
Утисни ременике у кожу
Нека ти сандале не сметају
Верижњачу савиј под главу
Загрли мач свој
И не брини...
Пекари пеку хлеб
Невидљива је запрега
У коју су упрегнути
Коњи космати
Лењи лавови
Пророчке диње и
Раоник окован
Бразда у глави
Тиква ракије
Пресна пилад
У пољима жада
(ћорава посла)
Одмогните им богови
Сутра ће ме заклати
Јер сам прекршио
Слово!
Од казана до казана
Миграције...
Мамузните гриве своје...
Ако неће они да раде
Радиће деца...