У
шетњи с Електроном
(феромон ЛСД)
Јер ми смо
само шетња електрона
Из једног
у друго стање заблуде...
Ло-Џингоба
крије Моритома у својим сапима
Док осмоским
енергетским
Мембранама
форсира позадинске линије Гејиних
Мултиобличја
и наказа
Плове кроз
99,999 одстотни вакуум конфузије
Кожу, карлице,
мини-фрижидере и хефталице
Централе и
бочна крила, лабораторије, мучионице
Информатичке
вагине и слепе вођице
Органе за
турирање и барење
Проверу гласа
и нервног стања
Хипоталамуса
и прокариотских ензима
Тамне масне
наслаге мошуса, па
Све тамо до
феромонског Инцинератора –
Велике гадне
Машине за
Печатирање
отказа...
Кад већ тамо
у Периметру, ослобођеном и
Пустом
У сумрачном
водвиљу, синкретистичких кола
Коперниканских,
месијанских масометара
Моритомо се
спусти из скута кроки-анђела те
Крочи по
неназначеном путу
Неутринских
сметова
Размагнетисани
потенциометри драшкају графитну
Осу Машине,
бели прах електрона – сигуран знак
Оргазма –
недозвољеног и заточеног у
Мемлу-алеју
да више никад не види светлост дана...
– који су се
пробили с тахијонима у маглину
Док је Машину
дрхтала разбибрига...
Ло-Џингоба
се склонио у тачку, унутар своје
Ватрене
парадигме
Ако би Машина
угледала зрнце црвене прашине
Побегла би
и чекала...
Јер, Ло-Џингоба
је у другој димензији – експлозија
А у даљини...
Лавеж пса...
И друге су
прилике, у црно обучене, фракове и
Цилиндре,
свечано, формално, необично
Или у џемпере,
ручно плетене, старке и
Мокасине,
неки користе апачке далекозоре
Водене
дурбине, котуре и жице
Неки се
препуштају хроматским фантазијама
Тиркиза,
флуорита, турмалина...
Моритомо
отвара пролаз у Мрежу пећина и
Неутрини се
покрену
У њима,
укочени, еволуирају генији