Емпиријум
(string-art)
Скупа кућа
Мирише на барут...
Тамас је залутао у тунелима
А Брандон му дахће за вратом
Наравно, Тамас је много ограничен
Није навикао на мрак а у себи нема
Вакуума
Нема шта да га повуче
Да исплива
Уништење-самоуништење
Уништење-самоуништење
Тако, отприлике, шкљоца механизам
Брандоновог ума
Што значи, да је у кризи?
Тај механизам је ход
Носи га
Тамас, кога је поред сопствене
Беде сада снашла и Брандонова
Избезумљеност
Покушава да активира комбинаторику
Повратка траверзерским нитима...
Где си ушкопљениче? Направићу
Евнуха од тебе!
Уши, очи, нос и остала чула
Корпорације ТНТ, налазе се у
Орбити Капона, и већ су предузете мере
За спасавање, али мисија још
Увек није абортирана...
Тамас се обилато зноји, што омета
Електромагнетне и унутар-атомске разменске
Струје, те разлаже кодове траверзера,
Капиларна мрежа мини-удара
Бљеска духове око Тамаса
Његове ћелије цврче и цвиле
Још су ту и снажни
Неразјашњени утицаји Пећине
Брандон, коначно, допире до полускуваног
Агента Јегеничара и у тренутку додира
Траверзер се активира
На сателиту Корпорације ТНТ
Материјализују се остаци Тамаса
Боље речено, супица и загорели
Резанци, али је његова пигментована
Душа допутовала у Брандоновој
Мастионици...
Нама је потребна информација од Вас
Закрешти информатички модул
Јегеничара
А један други модул покушава да
Зароби ошамућеног
Брандона
Сензори пљусну по њему
А онда се реактивира Антонов
Плашт...
Напослетку, ИМ се оглашава
Гласом Маскираног Извршиоца
Шта се то тамо догађа? Шта се догађа?
Брандон, наравно, не мисли да се Глас
Њему обраћа
Већ сам једном разговарао с Богом...
Него, где сам?
Ти си у мојим цревима! Ти!
У мојим жицама! Раставићу те на
Муоне!
Засвираћу ја твојим жицама,
Чекај само!
Ја имам бициклион трициклиона
Нервних завршетака и стазних
Јединица! Требаће ти исто толико
Прстију...у-у-у...
Е, па, помазиш ме тим твојим
Завршецима!
Што јес – јес, Корпорација ТНТ се
Раширила половином Млечног
Пута, а у њу се, већином, преточили
Људи
(тако се наставила еволуција)
(ко није веровао, преварио се)
Сад је био час да се Брандон запита
Може ли се некако искобељати из овог
Оживелог емпиријума?
А онда схвати да је и сам у сличном
Положају – имитација живота
Која, заправо, јесте живот...
(каква иронија)
Морао је дубоко да удахне, иако у овом
Одељењу ваздуха није ни било
Нити му је био потребан, осим из
Баналног разлога: како би му перје
Треперило и лепршало, и тако га чинило
Елегантнијим у очима сопственог,
Ситничавог и рахитичног самољубља
Које је изигравало и, утолико, то и било,
Замишљена публика
Па, сада, кад је заиста имао шта да каже
А не само да лукаво лаже и навлачи
Саговорника, овај га не би ни слушао...
Јер су му стазне уши биле добрано зачепљене
Сопственом галамом навијања и
Самоодобравања...
Никаквог дијалога ту није било
Нити је могло да буде, ван његове црнпурасте
Главе или њеног
Еквивалента, Корпорацијске
Цревасте металобање...
Ми знамо шта ти мислиш!
Чиме ли то – знају?
Све знамо о теби!
Имају представу о мени...
Брандон већ разматра промену личног
Изгледа, пре свега одеће, обуће и
Шалчета...
Као и торбице, у којој би носио своје,
Све бројније, сувенире и остале
Тричарије...
И наочари, које би биле живописније од
Ових металодепресивних
Окова...
Елегантне, памучне, светле
Панталоне, (од чега му се имагинарна
утроба грчи, ал мора да проба)
И свежањ кључева, да нервоза има чим да
Звецка
И да буде срећан човек на годишњем
Одмору, туриста такорећи,
У имагинарном путописном
Рају
И већ види себе...
Заљубљен у себе...
А тада се догоди експлозија...
Трекс! помисли Брандон 1
Овакво изненадно ослобађање енергије
Није могло да му нашкоди
Али је апаратура на сателиту ТНТ
Уништена, истопљена, контакти спаљени
Сателит се скоро распао, зинуо и
Мрви се
Црни вир је Брандона приземљио недалеко од
Места разлаза, у Станицу 3-К, општенаменско,
Модуларно вашариште, каквих је било
Небројено много у такозваном
Слободном свемиру, али је ту била обавезна
Дегутантна конверзија у неки од стереотипа
Људског и не-људског талога или бистрога
Машинског или психотичког
Хемијског, биолошког, кристалног, таутолошког
Баксузног или ултра-експлоатативног
У шта се могао одмах уверити...
Нешто му ипак није дало да се сместа покупи
И остави све за собом, барем на овај један
Часак изненадног авантуризма,
Који би могао потрајати небитно
Дуго...
Пред собом угледа три гладна лица
И то је била фасцинација...