Sunday, December 19, 2010

Пулс - (Из Земљофобије)

 
Пулс


У Години Пулса, разговарају Син Бог и Отац Бог. Син Бог развија теорију о милосрђу. Отац Бог ставља гранчице у ватру. Син Бог је љут на Оца Бога. Отац Бог каже да није могао знати, док није поднео жртву.
Ниси ти поднео жртву, замера му Син Бог.
Отац Бог се брани, он каже: Ја нисам створен, како сам могао знати?
Пре тога је Отац Бог створио Адама и Еву.
Они су проживели многа годишња доба. То је прича о врсти.
Онда је Отац Бог решио да створи вирус и подари га једној жени.
Тако је зачет Син Бог. Кроз њега је Отац Бог учио.
Отац Бог објашњава да ту постоји један проблем који се не може решити:
Јер ти си створен љубављу, а остали нису.
Ти си као Луча, а људи нису неустрашиви лептири.
Ја сам зачео многе, али знали су да сам их створио од глине.
Био је то неуспели покушај да се људи освесте.
Лептир, упркос болу, лети у пламен.
А човек од блата игра око ватре.
Милосрђе, говори Отац Бог, праштање тог опаког стања, чине они којима је дато.
То је тужно, каже Син Бог.
Захваљујући теби, ја сам научио шта је туга, каже Отац Бог.
Па учини нешто, љути се на њега Син Бог.
Сви људи, и сва бића, која су створена без вируса пострадаће од моје љубави, каже после значајне паузе Отац Бог.
Син Бог ућути и посматра пламенове ватре.
После извесног времена рече: Учини то, угаси патњу.
Ја ћу то учинити, сложи се Отац Бог.


Зато је Фазис вирусоноша. И они што примише од њега вирус, повукоше се из живота. А они други, што побегоше, сакрише се.
Кажу да је то био Дан Суда, када је Пулс пресудио у корист немоћних.
Омар је дошао с мачем, судио је гневом.
Отац Бог је стао пред њега, али Омар није примио вирус.
Зашто си дошао, питао га је Отац Бог?
То је Џо захтевао, да обзнаним да је Бог бол, одговара он.
Ти си творац светова, рече Отац Бог. А ја сам од земље стварао људе. Ти имаш право да их одузмеш. Јер ја сам загадио планете.
Опрости ми, замоли Отац Бог.
А Омар рече: Отворићу Еон, да могу да досегну свеукупно искуство.
И Омар отвори Еон, а све земље његове проже Пулс.
И глинена бића погледаше с висине.
Кад видеше себе, све беше прошло.
Отац Бог беше с њима. Син Бог беше заспао у сан.
Лалкасон беше као Звезда, као душа њена.
И Зрак беше свуда.