Ружа ветрова
Четири радника корпорације „Змијски цар“, која обезбеђује „објекат“, нађена су мртва, на рампи пута који води према Хоризонту 2. Узрок смрти: излив крви у мозак. Прсле бубне опне. Донета је одлука да се пролаз зазида.
Зидају.
Импровизована челична арматура, бетонски блокови, цемент. Периметар је проширен, донета је нова надзорна опрема. Постављено је једно митраљеско гнездо. На све што се појави „оздо“ треба рафалном паљбом.
Службеник „Змијског цара“ који спроводи ове мере у дело, седи у својој столици на расклапање. На наслону столице, отрага, пише: Хенри Д.
Моји радници шалују широки бетонски зид висине 120 см, на који ће касније ређати блокове. Има их укупно осморица. Пошто немам столицу, седим на коферу.
Читам новине.
„Карл Пит поново нестао!“ У тексту пише да се др Карл Пит изненада појавио на свом радном месту. Обављен је експеримент, али није издато званично саопштење. Незванично: експеримент је успео, мада су резултати неочекивани. Одонда, др Карл Пит није напуштао зграду. Наши репортери су пресрели г. Кабернета, представника групе инвеститора и од њега добили следећу изјаву: „Експеримент је донео више од очекиваног.“ Шта то значи? „Ускоро, ускоро...“, загонетно је одговорио.
На питање где је др Карл Пит, само је одмахнуо руком.
Где је Карл Пит?
Боље да питају мене. Ја сам га видео.
Недалеко од овог импровизованог градилишта, видим групу људи, највероватније клошари, који су се сјатили у великом броју на Хоризонт 1, пошто је релативно топло и заштићено место. Али, изгледа да им се ова врста заштите, коју управо постављају, баш много не допада. Људи стоје, погледају у нашем правцу, жучно разговарају.
У новинама даље читам да постоји бојазан од демонстрација, пошто неке паре нису исплаћене, паре су нестале, где су паре, бла, бла, бла...
Гле, управо у вези с тим спомиње се и корпорација „Змијски цар“, која обезбеђује пословне зграде у финансијском центру града, има монопол над превозом службеника, високих функционера и вредносних пошиљака. Питам се, колико митраљеских гнезда су већ поставили у тој зони? У чланку пише да „Змијски цар“ има преко 2.000 људи под оружјем, само на том месту. То је читава армија...
Наравно, ко има новац, мора и да га обезбеди. Велики новац улаже се у безбедност. А безбедност, заузврат – обезбеђује себе.
Група од око 20 бескућника се полако приближава. Они ће захтевати објашњење, а можда и нешто још горе. Подижем се и одлазим с оне стране зида.
Хенри Д. се нешто дошаптава с једним од безбедоносаца.
Бескућници су застали на удаљености од 50 м. Већина их држи помичне у рукама и куцка или чита поруке.
Предомислим се, и кренем према њима. Хоћу нешто да их питам, чуо сам један трач.
„Је ли истина да је овде неко почео да одлаже лешеве?“
Један ниски ми одговара: „Јесте. У зони „промаје“.
Промаја – звучи логично. „Неки су се већ мумификовали.“
„Због чега се зазидава овај пролаз? Хтели смо да сиђемо доле да видимо шта се догађа. Зашто су престали радови? Хоће ли нас неко терати?“
„Радови су прекинути због непредвиђених тешкоћа,“ зајебавам се.
„Ма, дај! Немој да нас изазиваш. Нас има много више него што видиш. Стиже подршка, мамицу ти корпорацијску!“
„Јелда? А ко је убио добре момке на мртвој стражи?“
„Баш ми је драго!“
„Ствар је озбиљна,“ кажем ја. „Видите да су наоружани до зуба.“
„Не би трајали ни 5 секунди!“
„Не видим да имате борна кола...“
Одједном се сви ућуте.
Осврнем се и видим безбедоносце у формацији „зид“. Закачили палчеве за појасеве. Одмарају руке.
„Има да вас осушимо ко пршуте,“ каже један забрадатели клошар.
Они су проучили климу Хоризонта 1, сине ми. Неће ваљда „то“ да ураде!
Хенри Д. ми аплаудира. Он нема појма шта се спрема.
Одем до мојих зидара и кажем им да наслажу још два реда блокова и да бришу.
Немам ја ништа с тим. Ја само радим свој посао...
(наставиће се)