Објављивање „новости“ (Благовест!) догађа се, пре свега, у области „чистих“ идеја.
Погрешно је схватити да идеје „постоје“ одувек. Оне се стварају чином опажања. Стварају! – не сметните с ума.
Опасност Смрт је свестан да су у овом тренутку активиране многе комплексне идеје. Трик је у томе да „нова“ идеја обухвати „старе“. То је поприште, ту је „борба“.
И јегеничари су понешто од овога схватили.
Само... време се изненада убрзало!
Људи који за идеју мисле да је Бог, исправно схватају да Богу треба – служити!
Ритуално пожртвовање људи и људождерство, све време...
„Хвала ти Боже за хлеб наш насушни“ – вала баш!
Хлеб ми се огадио.
Тери Прачет је у свом чувеном спису споменуо „генијални неутрино“.
Све ми се чини, да је озбиљно мислио.
Ми-ЦСООВ покушавамо да схватимо идеју себе-вируса.
Ако смо ми-вируси део неке обухватније идеје, шта ће бити с нама?
Уколико је оно што О.С. говори истина, онда наше ослобођење од напасти живота добија још већи значај, али су, такође, неопходне стратешке корекције у погледу даљег опстанка – ваљаност којег О.С. такође доводи у питање...
Ми-вируси не желимо да будемо глупи, али – можда то јесмо!
Но, ако су идеје заиста прави узрок живота, онда је јасно да треба да преусмеримо своје напоре.
Уколико смо одсев идеје – као што људи мисле да су „слика и прилика“, онда – желимо ли да останемо то што „јесмо“ или да измакнемо овој вечној патњи?
И мит о „Вавилонској кули“ сада посматрамо с другачије позиције.
„Да постану као ми“ – је ли неко заиста видео ту могућност?
Ко су „ми“?
Нас-Три смо „ми“.
„Хвала ти Боже за идеје наше насушне“!
Идеја се једе за доручак, ручак и вечеру.
У хладној области безидејности, греју нас туђинке-незнанке.
Док јегеничари граде арко-торањ, туђинке разграђују градитеље...
(наставиће се)