Носилац Тајне је напет ко пушка. Не разуме још увек ништа, чека инструкције. Јадне су му мисли, збраја, тргује, весели се, нада. Покушавам да допрем до њему надређеног, именом, ликом, адресом, телефоном. Носилац Тајне му име не зна. Он само зна којом линијом стижу наредбе. То је она линија, на маленом заслону, што се објављује зеленим светлацима. Ја-К5-алфа, решен сам да учиним немогуће. Даље још нико није продро, али то је недовољно – слажемо се сви. Око мене-њега су столице, ладице, електроника, стакло, поглед на град – ово му је кавез, ту „ради“. Опет, кажем, колају представе главом, роји се бесмисао. Остављен себи – носилац Тајне има свој живот – сортирање. Бриши, пиши, распореди се у простору и времену. То се беспоговорно извршава. Он би се ражестио да тако није. Ја-К5-алфа се стиснем између узмуваних молекула естрогена и тестостерона, џарнем варницом и гледам како се тумбају по сукрвици и међућелијској течности. Досадно.
Пијуцка виски, али ја-К5-алфа сам стручњак за етанол – подешавам метаболизам и разграђујем га. Носилац Тајне, именом Г, долива у чашу, жеђ га не пролази. Необично је то, не осећа дејство вискија. Напетост у њему се појачава. Слистио је већ пола флаше. Посматра свој одраз у црном стаклу закључане витрине. Наздравља свом лику и искапи још једну чашу. Виски гори у стомаку, почеће да штуца. Огласи се жута порука. Мрзовољно гледа.
Вест није добра. Не само да се инвеститори повлаче из „рупе-торња“, него су почели да беже из града. Далеко од „непредвиђених тешкоћа“. Односе своју електронску банковну структуру. Евакуација је скоро невидљива, па ипак... У стомаку се смућкала гастричка киселина с вискијем, потребно је попити гутљај хладне воде. Г притиска тастер и поручује флашу. Поново жмирка порука. Жута. Нека се припреми за виртуелну конференцију, за 15 минута.
Седне у фотељу и добује прстима по столу. Дангубим, дангубим, дангубим. Г прелази дланом преко ћеле, која је масњикава. Неко је већ добио инструкције и сад ће преко видео-конференције да глуми иницијативу. То је жена с брчићима, строго администраторски лик. По заслону се крећу линије сметње. Као да нека радио-антена вибрира у близини извора слике. Г зури у титрави лик сличан љушкању воде, с наранџастим одразом. Звук је крцкав, говор се не разазнаје.
Одједном бљесне и нестане слика.
Г погледа у прозор. Негде у граду титра жућкаста светлост, као да нешто гори.
(наставиће се)
Posts
