Карл Пит није био глуп човек. Он је знао следеће: уколико конструишеш машину за коју не постоји одговарајући погон, онда то уопште није машина већ – скулптура.
Па шта уметност ради, уколико уопште нешто ради, осим што збуњује?
Је ли збуњивање рад?
Где је извор „тамне енергије“ и шта је последица њеног рада?
Тамна материја...
Још много пре него што је довршена градња великог таласача, Карл Пит је сачинио малецку верзију овог нарочитог треперача и назвао је „Мој мали вибратор“. „Мој мали вибратор“ је треперио веома високом учесталоћу, блиској оној која одржава скупове атома на окупу. Разуме се, врсном квантном физичару је било јасно да оваква направа има велики потенцијал да постане смртоносно оружје. Намера му је била да изврши што више опита уз помоћ ње, пре него што се крене у озбиљно, и строго надзирано, експериментисање спрегом великог убрзивача и великог таласача. Укратко, велики таласач је требало да створи изузетно снажно, слојевито и апсолутно трепераво енергетско поље, а велики убрзивач би тада кренуо да убрзава честице и избацује их право у њега. Упад честице убрзане до апсолутне брзине у максимизовано енергетско поље апсолутног таласа произвело би својим самоуништењем неизмерни енергетски потенцијал! То би тако било у идеалу, а у пракси, требало је „само“ наћи начин да се та енергија калибрише – онолико колико је потребно за конкретну намену. Иначе, догодила би се експлозија незамисливих размера али и сасвим, сасвим замисливих последица.
Међу протагонистима експеримента постојале су веома оштре разлике у мишљењу до које границе треба ићи с овом замисли, па је читава ствар практично била блокирана.
Карл Пит је унапред знао како ће се све то завршити. Због тога је свој „Мој мали вибратор“ умотао у неколико слојева новинских листова, спаковао га у коферче и, никоме се не јавивши – нетрагом нестао.
Био је сигуран да ће га тражити на погрешном месту. Већ је било погрешно и то што су тражили њега а не ММВ, јер нису ни били свесни његовог постојања. А ММВ је, већ такав какав је, био управо она практично употребљива направа коју су сви прижељкивали да имају само за себе. ММВ је заправо био – калибратор.
Отишао је тамо где му је увек било најлепше. Код своје девојке. Ту га никад неће наћи, јер нико није ни знао да има девојку.
Истрага је, тако, заглавила управо на том месту. Истражитељи су испитивали Карлове колеге, познанике и родбину. На питања која су им постављана сви испитаници су само слегали раменима. Један од истражитеља је чак записао у свом извештају да се никада у животу није нагледао толико слегања рамена као у овом случају. То није било баш по протоколу, али био је толико фрустриран да није могао да се уздржи, јер није имао ништа конкретније да напише. Када га је надређени инспектор упитао због чега је тако поступио, само је слегнуо раменима. Потом су се обојица слатко насмејали.
Карлова девојка. Азиза, је пред спавање читала збирку песама песника НМ, „Дехидрована вода“. А Карл се, седећи на поду, заиграо својим ММВ.
Док је зурио у вретено справице, изненада се окренуо и схватио да га Азиза посматра широм отворених очију. Карл је знао да је заспала, али због чега га је гледала? Да ли га је истовремено сањала? Хтео је да се окрене назад и настави да се игра својим ММВ, али није могао. Схватио је да је у Азизином сну и да сада сан управља његовим телом. Устао је и пришао кревету, наднео се над Азизу и нежно је пољубио у јагодицу образа. Затим је пољубио око, пошто је приметио да уопште не трепће, и уплашио се да ће због тога дехидровати. Азиза се малкице померила и обујмила га својим нежним рукама. Није имао куд него да легне крај ње и мирише јој косу. Благим покретом прстију јој је склопио очи.
Карл Пит је заспао и сањао своју девојку Азизу. Иначе је волео да је идеализује али у овом случају није био сигуран да ли је та потреба потекла из њеног сна који га је сањао. Окренула се и расејано га погледала. Спавао је.
Ето тако се сакрио.
(наставиће се)
Posts
