Дуг и туп поглед неразумевања
(О Хераклиту из Ефеса)
„Lupus est homo homini, non homo, quom qualis sit non novis.“
Рубелије Плаут, Asinaria
Човек је човеку представа...
Потребно је стално се доказивати.
Могуће је да доказа нема. И да га неће бити.
Доказ се састоји у опстанку идеје доказивања.
Као што рече Платон, идеје чекају у вечности и отуд ненадано заскачу.
Данас сам баш нешто безидејан. Немам шта да упишем у своје записе.
Од мене нема никакве користи. Хеј, ко год би да се окористи, нека само продужи.
Каква је сврха постојања ако се нешто не ради?
Та испражњеност, нерад, јесте осећање кривице.
Када сви раде за општу ствар, онај који не ради јесте кривац.
Општа ствар је магловита представа и извор свакојаке манипулације.
Најбоље је чинити се да си користан.
Вечност се ритмички појављује. Због тога је Хераклит рекао да је Свет – ватра која се с мером пали и мером гаси.
Хераклит је живео у Ефесу, у Јонији, али је нејасно каква му је била оријентација – да ли је гледао у Азију или Европу. Пре ће бити ово прво, пошто је Европа отуд била магловита даљина а Азија цивилизована дивљина.
Хераклит је само двадесетосам година млађи од Буде а умро је осам година после овога. Буда је свет видео као патњу, Хераклит као промену. Будин приступ је био психолошки, Хераклитов филозофски. Што је за Буду била Дарма, за Хераклита је био Логос.
За Буду је рад идеје био извор патње, за Хераклита је рад идеје био извор незнања (из будног стања у сан, из сна у заборав).
Буду називају просветљеним а Хераклита – мрачним.
Али, немојте мислити да су то исти – први су мудри, а други глупи.
Хераклит сматра да су људи неспособни да схвате истину и пре него што је чују – као и после. За будне (Буде) каже да имају један једини и општи свет, а ови који спавају имају варварске душе, њима су очи и уши лоши сведоци.
И једни и други учествују у истом свету.
Једни поштују Закон, други га крше. Поштују га они који га разумеју, а они које не разумеју – не поштују. Уместо тога, ови други смишљају своје законе. Затим их пројектују и те пројекције су извор свакојаког зла и насиља. Пројектовање је наметање (на силу).
Права подела је на мудре и глупе, а не на добре и зле. Ову другу су смислили глупаци и њима је сасвим добра, јер не поставља питање памети-и-глупости.
Опасно је глупаку рећи да је глуп. Ако ли му кажеш да је паметан, можда ће те богато наградити. Али, тако ћеш стати на страну глупих.
За Хераклита се каже да је био меланхоличан, да је филозоф који плаче.
Разлог за то је светски бол (Weltschmerz), како га је назвао Johan Pol.
Хиндуисти за Буду тврде да је био аватар бога Вишнуа, који је дошао с намером да заведе људе с пута поштовања ведске традиције (нарочито им смета то што је био против жртвовања животиња). Жртвовање је истовремено и симбол и пракса служења идеалу, израз воље да се буде потрошен (поједен). Богови су идеје које прождиру људе (и остале живуљке). Уколико би се престало с жртвовањем, идеје би скапале, а људи би се осетили бескорисним и несврховитим (види почетак овог записа).
Потреба за сталним доказивањем јесте потреба за жртвовањем.
Хераклит се није превише бавио структуром, јер се гнушао упетљавања. Буда разлаже стварност на функције чула и разума и тако долази до фракталне структуре (коју је боље не посматрати као такву). Образац није у функцији разумевања већ у функцији представљања. Ово је због тога што је Буда говорио о многим специфичним ситуацијама и аспектима, а после су их следбеници организовали у категорије.
И Будин и Хераклитов став је био активан или делатан, што у односу на структуру значи деконструктиван (не-делатан). Хераклит је истицао јединство супротности као суштину стварности. Обједињеност делатног-и-неделатног је у тачки изван догађања, а то је позиција знања.
Позиција незнања испољава се као (различито) виђење (гр. тхеориа) или хоризонт догађања – виђење различитости и обавезан покушај уређења таквог хоризонта.
Оваква уређеност је супротна (имитација или замена) Логосу, тј. Дарми.
Функција аватара је да покаже лаж утемељења поретка у непостојаности.
Дејство аватара је болно – Хераклит наводи аналогију с пауком који жури да поправи мрежу (структуру) коју је покварила мушица.
По Хераклиту, мудро је одвојено од свега.
За Буду, ослобођење је од свега.
Платон је увијено говорио о уметности као о мимезису (имитацији). Имитација је, заправо, претварање или представљање (пројекција). Човек који себе улаже у представу пати (троши се) кад ова почне да се распада, а она се распада од самог почетка (по природи ствари). Отуд је представљање узрок и израз патње, пошто је то живот који је умирање.
„Вечни живот“ није представа, и због тога већина ни не може да схвати суштину.
Аватар је сила знања која људе и друга бића враћа (одводи) у опште (појам према Хераклиту).
Рат људи и Аватара је о томе.
Пошто пáле у рату цене и људи и богови1, та се цена мора платити.
Рат је неминован и спречава бесконачно препуштање уживању (живљење).
Због овога рат се многима чини као неправда.2
Правда је, очигледно, људска измишљотина.
Ако је представа – равнотежа, онда је ремећење представе – неправда.
Симбол теразија је о томе.
Ствари ни у мислима не опстају, а камоли у опипљивој и осетној стварности (где се морају одржавати/опслуживати) – потребно је стално мислити на исту ствар, али ни то не значи њен опстанак, јер се она стално изнова ствара нашим инсистирањем, и тако постоји као привидни континуитет наше намере који зовемо трајањем.
Када се ово промисли до краја, стиже се до апсурда. Ово је оно Хераклитово о никад истој реци, или јединству супротности.
Познајући принцип промене (или размене) – једини излаз из такве непостојане стварности3 јесте у ништавилу4 које је позиција знања али не и перцепције, одн. било каквог садржаја (свести). Та је позиција свеприсутна, свепрожимајућа, или ако хоћете – неодредива у просторно-временском континууму, јер је метафизичка.
Дејство ове силе (тј. знања) назвао сам Аватар.
Дејство Аватара је мимо физичких закона, јер се, дакако, ради о принципу.
Будале се закаче за реч ништавило и онда лупају главе буздованима свог незнања. Због тога се за будалу често каже – буздован!
Опасно је бити паметан међу буздованима.
1Хераклит, Пале у рату цене богови и људи.
2Хераклит, Богу је све лепо и добро и праведно, само што су људи схватили једно као неправедно а друго као праведно. (прев. Мирослав Марковић).
3Буда: Све створено је непостојано.
4Буда је користио израз нирвана што значи угаснуће или утрнуће, али је старији израз празнина (санс. шуњата).
Posts
