Одломак из Киборгијаде - Гоја

Гоја

Одувек смо робље били...

„Падај сило и неправдо“

A bull leapt into the packed grandstands of a Spanish bullring and ran amok, charging and trampling spectators and leaving 40 people injured, regional officials said today.

Video showed the bull jumping several meters high out of the ring, clearing two barriers before landing in the stands and raising a panic as he lurched through the screaming crowd, charging and tossing everything he could.

19. август 2010, Навара, Шпанија

http://www.youtube.com/watch?v=VWAIjYs9Lws

Смрт је ту да заустави бика. Јер кад не би, постао би превише моћан, превише би тога схватио.

Због тога Сатурн (или Крон) прождире своју децу. Отуд – људождерство.

Али, ко је победио Титане? Нико... Лаж.

Устанак из гроба, то је права побуна. Јер, то је знак освешћења. А погреб, то је један од најстаријих трикова, да се одржи стање бесловесности. Од праха смо настали у прах се враћамо...

Тако се појавио разум, „спаситељ“ сиротиње раје, који је употреба смисла као средства тлачења.

Почетком маја 1808, у Шпанији, поредак је стрељао устанике. На слици Франциска Гоје јасно се издваја средишња фигура која надвладава смрт. Разумно је помислити како је побуна узалудна јер је смрт неминовна. Али право значење је да нема тог поретка који не изнуђује отпор – јер поредак је сâм побуна против слободе.

Око фигуре Аватара све је само кулиса.

Историографско тумачење уметности, напротив, тврди да је то – реалност.

И да је управо та реалност оно што истрајава.

Аватар на овој слици, слично као Колос, од колена израња из земље, али земља није његова „мати“, напротив – она је та која заклања поглед и погребује.

Свет је мрачан и сив, он је демон.

У грчкој митологија Геја је породила најгора чудовишта, Тифона, Медузу, и осталу жгадију.

Али у стварности, ни једно није надмашило човека и његову радиоактивну опакост.

Тако је Гоја насликао Двориште лудака, који су неповезани елементи Гејиног лудила. Испреплетене ноге и тела алудирају на афазијски говор (бесловесност) Геје. Овде су „вечне идеје“ приказане у окриљу свог изворног хабитата.

Каже се да је Гоја последњи класичар и први модерниста. Модерниста – експресиониста. Уз њега је ту, свакако, и Тарнер, чији су почеци такође у класицизму, али га је он огромном снагом преточио у драму дима и ватре којима су Гејини потомци владали планетом.

Код Гоје је, међутим, експресионизам „црна фаза“ („црне слике“). Тешко је, и форсирано, рећи да у овим сликама има симболизма. Код њега је, слично као код Рембранта, извор светлости изван материје, покрет у материји је њено урођено својство – дакле – није Бог тај који је створио и који покреће свет.

Гоја (у свету) не види Бога, али га познаје.

Данас се сматра да неки радови из „црне фазе“ уопште нису Гојини. Разлог за такво мишљење је „сиромаштво“ технике. Треба, међутим, узети у обзир, да је Гоја у старости био болестан, оглувео и слабог вида, као и чињеницу да експресивност не захтева минуциозан рад, него напротив – брзо, акционо сликарство које, пре свега, говори апстрактном силом науштрб форме.

Уколико је, пак, тачно да су то радови његових ученика, то само значи да се његов геније (аватар) преселио у њих. Пошто је познанство Гоје и Бога обострани чин, овај други населио је плодно тле око остарелог сликара.

У Гојино време, још је била активна Инквизиција. Инквизиција је спречавала било какав уплив утицаја Аватара. Гојине најчувеније слике, Нага Маја и Обучена Маја, биле су заплењене и стављене у бункер (прво из политичких разлога, јер су биле имовина једног бившег политичара који је зглајзнуо, а затим су предате Инквизицији). Наводно, разлог за ово друго је био тај што Нага Маја није у себи носила идеолошко оправдање (карактеристично за епоху класицизма), него је провоцирала слободну интерпретацију уметникове намере. Слике су, у овом другом случају, заплењене под изговором опсцености (неподобности, скаредности).

Маја је негеометрична дакле – ружна!

Занимљиво је приметити да је овај Гејометрички идеал класицизма преживео у необичном облику код једног другог сликара, Сезана. Он је у свему видео геометријске облике и из њих конструисао стварност. По томе, он је претеча модерне 3D компјутерске графике, пошто следи исти принцип објективног конструисања. Управо је Сезан покушао да укроти бика по принципу генеричког морфинга. Тако је код њега дошао до изражаја привидни експресионизам, што се класификује као постимпресионизам, јер доминира оно што је лепо – а узрок му је геометрија (која није скаредна). У импресионизму је доминирао утисак који није дозвољавао сагледавање конструкције стварности, већ је инсистирао на последицама (идеализацији). Код Сезана се пажња делимично премешта и на сам систем (машину) који производи лепоту (поредак). Стварност је лепа једино уколико је конструисана. А творац такве стварности је Демиург, што значи – неимар, зидар (масон).