Кад ти нешто стално измиче из руку, а непорециво је твоје. Је ли то иста она сила као сила – гравитације? Што га одваја и отуђује, све више, у – твој посед?
Е-хе, мој дечко. Дођи да те пољубим. Седи да ти причам.
Што се више трудиш, мање ће личити на тебе. Па и Бога кад би питао, сложио би се са мном. Погледај себе – колико си му лик-налик? Хајде, реци.
Исти проблем.
Човек стоји на станици метроа, има кофер крај себе, на перону. Обоје су црна сенка на белини рекламног паноа.
Враћам се покисо с ручка. Никако да одморим руку, носим нешто. Размако сам ревере, вода ме грли, споро се разлива до стомака. Велико је задовољство овако водити љубав.
Један човек је одагнао своје мушице. По први пут. Глава му је остала празна.
Што је више ствари у њему, кофер је празнији. Мени је лакше.
Човек на удици. Бог се слади.
Код кречења је најважније да се добро поређају новине.
У познатим водама океана протичу познате струје океана.
А у непознатим водама живе непозната бића.
У непознатим људима – упознајте себе.
(наставиће се)
Posts
