композитна хаику + поема
Увек су постојали
Апаратчићи
А они су чинили
Невидљивим
Путеви, зракасти
Путеви, обилазнице, и
Главне улице
Гледај и схватај:
Видиш ваздух
Тако је забринут!
Ниси знала
А ипак си рекла
(зубала и жвале с
бусенима)
Клизи низ стену и
Слану окорицу
Весели рузмарин
Ал' ако замислиш
Праисторију
Најежи се риба
У боровој кори
Лучи аметист
Јагодицу
Невидљива зеба
Невидљива цикада
Невидљиви ветар
Море је уз воду
А брда цуре
Камена
Љуља се у мору
Неухватљива
Струја
Куцка шљунак
У пени
Савио се жбун
На све
Стране
Неумитно, птица
Одлеће
А грана се љуља
Неумитан, кажем ти,
Растанак
Није се још десио
А већ га памтим!
Стотину шишмиша
Као и трилобита
Окамењени цветају
Визија се развијала
Од најстаријих времена –
Око најбоље убија
Ни ноге ни руке
Клешта и бодље
Ум природе
Миле овце
Пасу амебе
Зар није прозрео живот
Разбуктали вулкан?
Или, расута бујица
Отресла паразите?
Реците, птичице,
Зар мора ветар
Вас да трпи?
Шта крадемо кад дишемо?
Лишће краде – Сунце...
А Сунце – Невидљиви Зрак!
У тачки топљења
Догађа се метаморфоза
И не могу да те гледам
Јер си нова
Док си нова и
Без мостова
Дивља реко
Опери се!
Слој сланине
Преко омекшалог
Егзоскелета
Дебели трилобити
Прождерали
Ларве
Крв и калцијум, а
У шкргама дечица и
Крилца
Непромочива срца и
Мељава
Крстастих вилица
Емоције у трилобита
И рачића су
Содомске
Пчеле и мрави
Причају
Богомољке
Ручају
Мува не зна
Шта јој мозак ради
Слатко и љубичасто
Светлост, убитачно
Звуци-рафали
Гоне је несвесни органи
А смисао налази у
Зујању
Одметнута сива маса
Ослушни само!
Болна је предаја
Свесног живота!
Мртво тело –
Минус лудило
У животу све је
Неразјашњено
Само сила тутњи
Да не би трокирала
Живот се помиче
То му је суштина...
Разлог за голицање је
Пипкање
Тако су и трилобити
Опстајали пипкајући
Око себе
Голицљивом радозналошћу
Радозналост је умрла
Уморна
Posts
