У брдима касниш
Оклизнеш се и
Лицем удараш у
Фракталну опну
(смрскан си)
Позван си да сведочиш
Али си умро
Оче небески
Ево те
Бог над тиквама
Згурио се у Алпима
Лежиш тако
Цури ти нафта
Из сузница
Полегни, Царе небески
Изједначи се с
Људским царевима...
Е, да би корење
Опипало
Лице
Небо се преметну
Жуди у детаље
Издало те време
Просу се
Тече глечер
Кога волиш?
Пукнућеш загрљен
Још осећаш
Црвенило
Ватре
Хаљина се лепо
Склопила
Неверник си био
А све је тако
Покисло
Брзо се сјури
Ветар у
Чисто
У чигри је
Средиште
Ту је и равнотежа
Која те лаже
Штета што ниси
Све
Пробао
Ускоро ће очи
Пробити ноћ
Котрља се влат
Јешће слатко жито
У сласт
Просипају рибе
У свемиру Земља
Стиснута
Скврчен испод свода
Бог
Не разумеш ти то
Није разочаран
Него је
Камен
И ја ти реко...
Смисли сад
Како
У идеалу
Појмова
И пучине
Очистиће ти вране
Грло
Кра Кра
Миришу кљунови
Не верују ћутању