Дон Кихот
и смрт
Смрт је дошла
по Кихотића
Увила се у
кабаницу
Снег веје
По новине
није стигла
Наслове да
погледа
Да се стресе
Натукла је
шешир
Крагну преко
обода
Уснама стиска
овлажену цигарету
Образи јој
трну
Нос шмрче
Удаљава се
Кихотић од ње
Клизаво је
Прљаво
Јурићу те,
ухватићу те!
Чек, чек,
да се
Прилагодим
Застаје пред
излогом
Да поправи
шал
Хладним,
укоченим прстима
Дим цигарете
помешао се
С пахуљама
Смрт посматра
свој
Нејасни одраз
Мршти се и
смешка
Запљусне је
суснежица
Из баре
Ветар бриди,
дах греје
Који је
данас дан?
Колеба се
смрт
Чек да
пребројим ситнину
Имам ли за
кафу?
Кихотић је
вуче за руку
Улазе у кафану
И, шта сад?
Уплашила се
смрт
Трља заноктице
Скида капут
Поправља
ревер
Флаше су у
огледалу
Улица је
замагљена
Нико не гледа
Кихотић је
мртав
Шећер се
пресијава
Скорен у
очима
Растегљиве
капи гусну
Поцрнели
фитиљ жмирка