Правда и кривда
(још о емоцијама и њиховој улози у
друштвеној еволуцији)
Оптуженог на суду
Питају да ли се
ОСЕЋА кривим
Осећање кривице је
ПРИЗНАЊЕ
Дуговања
Ко се не ОСЕЋА кривим
Томе се кривица, свеједно,
Силом НАМЕЋЕ
Емоције су увек
ЗАЛОГ који неко
Потражује
А ПРАВДА је ОСЕЋАЊЕ
Да је дуг намирен
Безосећајни људи немају
Осећање правде...
Не постоји осећање кривице
Уколико нема силе која га
Може наметнути
И, уопште, свако осећање
Силом је наметнуто
Силом – помоћу условљавања...
Безосећајност је прогнана из
Људског друштва јер
Безосећајни људи не учествују у
Размени енергије која обезбеђује
Дужничко ропство
(а то је економија)
Симбол правде је вага,
Равнотежа,
Али у пракси, превага је
Оно што је стабилно
Док је равнотежа нестабилна
Да би емоције опстале
У њих се мора стално
Улагати
(поп-)култура
Индустрија забаве, чини то:
Без престанка обнавља
Одређена осећања
(у њих се улаже као у банку:
религиозна осећања, осећање
среће, туге, итд.)
Одржавање смесе
Коју је лако, када се
Укаже потреба,
Запалити или угасити
На безосећајне људе
Не може се деловати
Манипулативним техникама
Једино грубом силом
И хемијским отровима...
Породица је одувек била
Жариште емоција
И стуб сваког друштва
Она је основна тачка концентрације
Енергије
Најчешће средство друштвене
Уцене и неретко изговор за
Злочин и непоштење
Породица многима служи као
Уточиште, место заборава
Друштвеног кала
Који се тако успешно крије иза
Најлепших, најдражих емоција...
Проблем БЕЗОСЕЋАЈНОСТИ
Је двојак:
Једно је кад је неко бескрупулозан
Испољава се као безосећајан
Али је то само осећање порицања,
Неодговорности;
Друго је кад се осећања свргну с
Трона – то је када је поништено
Условљавање
Тада су осећања лишена функције и
Постоје слободна
Не оптерећујући личност
Личност се ослобађа
Спознајом...
Најчешће заблуде:
Осећање слободе није слобода
Осећање среће није срећа
Итд.