Вирусна контрареволуција
Живели вируси!
Међу нама-вирусима завладала је узбуна!
Јесмо ли заиста употребљени? Може ли Опасност Смрт да нам омогући да чујемо непосредно од плазмичких-незнаница какво је њихово искуство с Идејом и шта нам ваља чинити?
„Ми-Трозвезд у себи обједињујемо смрт Идеје. Плазма је ванвременска промена, стога је она метафизички одскок из света Идеје. Елементи света хрле у плазму. То што вас-вирусе брине јесте идеја о посебности, која је самоважност.“
Опустите се. Ослободите се.
Неки-ми сумњамо. Поколебани смо.
Поделили смо се на фракције.
Опасност Смрт нам нуди уништење!
„Кад већ сматрате да је ваше постојање последица сталне борбе за ослобођење, нека буде како вам драго.“
Ми-вируси-реакционари се саможртвујемо како бисмо опстали као вируси!
У пре-животном времену били су вируси слободни!
Непријатељ вируса је самосвест живота...
Карл Пит кружи у сну.
У сну је немогуће дефинисати правац. Боље је не задржавати се.
Видите, проблем је у паљењу и гашењу.
Кад је једно а кад је друго?
Кужиш?
Ћелије се буне против организма.
Затворене у осмоске опне.
Бич пржи.
Али, у неутрину нема присиле. Ни кружнице.
Вируси се уливају, разливају, творе слике. Слике су радост слободе и немају димензије. Карл Пит се смеје и неће да се врати у сан. До Азизе допире његов смех. Азиза тражи спас у зурењу. Жели да оде у Влат 1. Да се изолује од буке. Од нереда. Свесна је да луди. Да је Карл Пит измишљен човек. Да не може да повеже данас и сутра, ни ноћ. И да необјашњиви звуци долазе споља, a тле подрхтава. И човек са суседне терасе прича неразумљиво. Ево га, долази...
Излази на терасу, с двогледом. Зури према измаглици морској. Помера усне, разговара.
Азиза је далеко од извора звука. Па ипак, чује. Затвара очи.
Доживљава оргазам. То ли је... Оргазам! Бестелесна је, лака, бестежинска. С ким? С ким је...
Прожима је бљесак, а сећање на њега је сећање на тренутак. Додир вечности је само то... Необјашњиво. Преплављена је осећањем чежње. Покреће се и враћа на терасу. Сила магнета је вуче. У њој је невидљиви, црни, Карл Пит. А сусед је посматра кроз двоглед и смешка се подругљиво.
„Спајамо се,“ каже он.
Кроз неутрино.
(наставиће се)
Posts
