POETRY
AND DREAM
A
dream come true is a dream.
This
because dream is an amateur's associative thread of images and cannot
be stabilized. In poetry one has to cut short any attempt of “logic”
to produce agenda.
I
want to make distinction between fantasy and trip, like in W.
Burroughs, R. Zelazny or M. Davis, whomever, vs. the founding “stone”
of surrealism or Leary's propaganda of spreading consciousness –
“free” flow of thoughts is NEVER innocent and without agenda.
A
poet, who is a metaphysical-machine personality, taming the beast
(like in Zen or Zeno), is doing one thing only: destroying the
ego-consistence (human folly). This ego-consistence often depicts
itself as “character”, that for a poet is a punch-sack.
ПОЕЗИЈА
И САН
Остварени
сан јесте сан.
Ово
стога што је сан аматерски асоцијативни
низ представа и не може се стабилизовати.
У поезији човек мора да пресече сваки
покушај „логике“ да створи садржај.
Хоћу
да направим разлику између фантазије
и трипа, као код В. Бароуза, Р. Зелазнија
или М. Дејвиса, и сл. према камену темељцу
надреализма или Лиријевој пропаганди
проширене свести -–
„слободни“ ток мисли није НИКАД невин
и без садржаја.
Песник,
који је личност метафизичка-машина,
кротећи звер (као у зену или код Зенона),
чини само једну ствар: уништава
конзистенцију ега (људску лудост). Ова
доследност ега често представља себе
као „карактер“, и она је за песника џак
за ударање.
Posts
