носталгични крејони
чупава пустиња
сива каскада
сва врви од
филмских агрегата
отисци приштева
смрадови катаракта...
и тако седим
шаке ми мртве
песак ме одире
жуља ме око
један пиктограм
у паранирвани
маше ми перушком
ко Лаокоон
из окер крејона
миш скочимиш
увређен
рђаво схваћен
одлази низ риђе дине
о проклетства!
набоји звезда
о моје нагарављене риме!
и брзе руке
спрегнуте брзине
о дамари неуљудни!
ценим, ја ценим
генија
тужног маестра
нека се само
подаље склања
нек иде тамо у
ладовину
па нек му лобања
пластичне сисе
сања
јер сада идемо
у земље нетрпељиве
без плодних океана
сви елементи су ту
источнообалске
културе
ал' енесеј држи
ствар под контролом!
џаба смо ратовали
изгинули силни
мартири
а још се тамо вију
куле од карата
и кољу црвени
мундири
назад у пустињу
милу!
па каква да је
ипак је тамо слинављење
опростив грех
можда је пусто
и без гужвањца
али смо зато
сероња
сити
чекрци уместо мозга
раде
корисно шкрипућу
конци
све је у песме опевано
па и гованца
што гурају
скарабеји...
грађевина силна
ниче!
у епопеји овој
чудом се неким
из лужине разгрће
(једва се миче)
мој стари
храпави глас
ој! (чуј како
кличе)
ој! јој!
ал брзо у кострет
шмугне
зна шта му следи!
једеш ли дрека
уживаоче крње
месечине?
ево све неке
носталгије
читави каравани
преслицама
танке нити вију
уста да пресвуку
што из уста излази... еј!
ал они су ко
пудлови
издресирани да
крекећу над
кркачином
кучака
што побијене висе са
билборда
а онда се осврнем и
видим их како
нестају
тужни су им
гегови
док их растерујем
фламбираним гљивама
и смрадовима сулфонметана...
кога су они нашли да задиркују?
наука у служби поезије – еј!
има да цркну
ворхоловштине
и да оставе рибе...
нек шверцују своје
неоглодане свемирске
цитостатике
нек се развлаче
силиконска колена
булеваром филмских дива
оно што један пеликан
нахвата
три галеба не могу да
исклоњају!
рентген ми је
оставио
незаборавни мементо:
кад сломих се сав
помешале ми се слезина
и шљивовица
мутирао сам у
Керемпуха
јер нигдар ни било
да некак ни било...
све се то лепо види
на снимку
ех, што ми је то...
па и Буда је патио
од задриглих подочњака
јер је месецима зурио у
накинђурену слоницину
сурлицу
надрљао сам
од кућепазитељства
још су ми се
одметнули
идеолошки длачци
даљинске контроле
одлетеше све препелице
у Месопотамију
ни последњи пораз
ејлијена
није ме обесхрабрио
њему су сигурно
искркљали опело
очевици стругања
мртвих муџахедина
и њихових прљавих
сукања
са шавова
оних, тамо... догодовштина
ал' ништа није, бре
ко сирило
наших кобељања!
још
да запевам
па да ухватим маглу
међу оне дивље
бутине
и све тако
из промене у
промену
расположења
док ми се не врну
гласници
промуклих певачица
са вестима о
помирењу
коња и магараца
јеленака и балегара
ни дагеротипија
не би овде
успела
џаба ти мрачна
кутија
све је у крофнастој
перспективи:
мртва деца
а родитељи пијани
улицама се котрљају
ко кромпири
и ко да успостави поредак?
онај разглављени?
она чепуља?
онај што сиса галицу
а из ува му вири
чегртуша?
насраће се брабоњака
до угушења
а нога без ципелице
угазиће у пиринчана поља
макијавелиста...
е, моја безрука Клио
не би те ни
Кавафи опевао
као ја
а тек у ноћима...
брбуљомуди се
гле, сав ознојен
баритон у сецканом луку
(а у првом реду му
сисају лимун)
усне се стисле
ма, не могу да цикну
а он упорно надима
фрак
не, не, нећу се
одазвати том
апелу
па макар цркла Бијафра
све је некако
отромбољено
од лелујавих миража
до скакаваца у налету
па ни ове културне
чамотиње
од крокодилских хрскавица
не улазе ми у
нервозну руку
а да ми не крцне
зглоб
тамо негде
иза хвалоспевишта
ретко су се
Шарлемањке
либиле.
сад је све
летаргично
упропашћени су надеви
ложишта развеслана
расконзервисани пандрчци
неком је прсла
епрувета
а и романтика је
заоденула
кафтан од микрофибера
највише ми смета
што жонглер
не жонглује
крастачама
туга ме скрхала
ни мартовски зец
да протрчи
у журби за
биометријском ергелом
а толике паре бачене
на истраживање
ублажења
марсупиламског
истребљења
сви су аеродроми
због кремирања
затворени.
пуно ми је грло
керозина.
не разумем ту њихову
километражу
небески гњатови
заћућурили по
контејнерима
а овамо све је као
Џорџ благословио
ал нека
барем ће гаће
остати суве
их! ма не дâ ми мира
брига око
корпуленције
раставићу је као лутку
све до
ластиша
а кофер може и да
чека
распевао се ко
вогонски адмирал
сеје смрт на све
стране
а брадурина му се спојила с
грудима
опепељавиле му се уши од
јодловања
чује се чак овде
у заливу Отран
федери поиспадали из
душека
а флаша ми празна
тешка је депресија
што ме обузе
нисам се ни осврнуо
а крезуби хрт се
догега до
круништа
седе право у упљувак
жваће клип
вести се брзо шире
Бургундија је на
ивици слома
а Скандинавија
само што није
ко још да се диви
тој кафилеријској
масажи
кад ни туткало више
не смрди као некад?
тури вади, тури вади,
побише све недужне
овиснике о чоколади
вије им се дим из
чмара ко перце за
Диреров бакропис
затвор им у цреву
миришу на карамелу
све је то последица
какофреније
чврсто корача
(а кришом гута прозак)
гаћан
вуче уланчене штрајкбрехере
а висока резолуција га
шири по читавом
свету
ал све је то ђубре
о које ће се саплести
несрећни талибан
чуче по јаругама
и чекају
а онај се само кочопери
и тврди пазар
док не óдлете у ваздух
у Багдаду
где су му га спрчили
исти они што су га
подмићивали голим
наруквицама од
бундевиних семенки
ха! ха! ха!
е мило ми је било
кад се бетонска греда
сурвала
на надвожњак
од накурњака
иначе, опис
система изгледа
овако: све је жуто
људи нема
а котрљају се крепавци,
бојних отрова
још ту и тамо
међу омршавелим становницима
северних бара.
географија ишчекује
мапирања
а козорози
троше паре на
индијску порнографију
маса људи се гура
око поплављених докова
главе им ко зрнца
врло су неспокојни
није било овако весело
још од потапања
Титаника
а да је Хирошима била
на почетку рата
било би то крајем рата
ех, да је Јукјо постао цар...
овако, харају херикени
а дромедри се чешу о
брезе
нису се ни сурфери
офајдили
пошто су им
велике беле
остале неспаковане
а кофери пуни
фармаколошког спама
нагаравио бркове
па се слика за
магазин
а свемирски бродови му
паркирани у
деветом кругу
тамо се прже
капетани и корморани
а штефице кухају каву
Ајхману
никоме се удварати
нећу.
чарапе сам изуо
отребио вашке
па сад голицам
лепезасте мишиће
на дебелом трбуху
бифловане
Барбике
нису се ни зечице
смрзле кад је
наишао ударни
батаљон
грофова из
Лас Вегаса
мечке им се укоштачиле
с рисовима и утвама
па само цврчи шваргла
спакована у кондомизу
ми, наравно, свињетину
не једемо
али сам зато флашу
напунио
табачином
огрезо сам у
крајњи непокор.
извуко сам им се
испод самог
левка
док су сипали
артиљеријске корективе
а ракете им се
срозавале до
јастогових зглавака
и набио их на
мућак.
све док торнадо
није ударио по
Хамбургу
нико није веровао у
Сингуларност
а онда су
крмељци схватили
да је доберман
однео шалу
и да се из пустиње рађа
нова светска сила –
некрофила!
све су се оне
чигрице
разлетеле по
кауфхофима
па се хозне и
брезлетне
раскотрљале
куд и камо
дрхтуље и барбуни
се наватали на
аспираторе
загушили су кењаре
тромбони
чуло им се трештање
све до Урука и Ура
нису се ни Сибирци
боље провели
омлитавеле им саре
на гумењарама
а ирваси зањакали
од Амура до Чаре
никле им планине
у равници
од претеране употребе
вијагре,
навукли се на
електронску пошту...
напутовао се ко Синдбад
али му се чартер
насукô у Гштату –
носоња,
препекла му се
паприка
и укиселио
пундравац
па му перут попадала
по фотељама
белих слонова
а онда се пренеразио
и угазио у импичмент
на њега сам највише
волео да
шмркам.
еј, који су то
сомнабулисти били...
дали смо им све
најбоље
а они се ужегли
намазали трупине кајмаком
па слажу дупета
у гузореде
и срчу вермуте и
булове
треба им снага за
карфиолисање
ал залетео им се
шевролет у
стомак
па исповратили
помије по
ролексима
шорткатовао их
кад је било најлепше
лелекнули те-ве џинглови
уврнуо сам шију
док сам ишчачкавао
ситуацију
напред у антологије!
ви окамењени пси
чаршијске квадрофоније
провозајте своје
зимнице
баците крагне у
центрифугу
извитоперите
штикле
витрине се напуниле
киблама
пресели вам геџети
хеј пирамиде!
креснули су багери,
зелене воде Венеције
попиле барбитурате,
на роштиљу цврче
Кристови смотуљци
ја бих пола света
спаковао!
а не само
Манахату
побили сте китове
али нисте
вирусе
амебе се накотиле
у метроима
а у лавабоима
зелени скелети
а ми смо од ноћију
ткали своје
шпајзове
сакрили смо блага од
гмазова западних
пустара
а љубав смо заменили
за страст
тада сам отпао.
историја је постала
копиљача
све је притисло
црно уље
каљава баруштина
а мени су се кости
урахитичиле
јајници се накострешили
бронхиоле састругале
вене ми прсле
крв се згромуљила
и разбежала по
синусима
не, нема ту мрачних
тунела
ни шећерлемских
бордела,
куглагерима
јурцају
сурвајвалистичка
силовања
растегљиве чарапе
сеју слуз
моћ слива
компромисе.
картонска беда
и запаљене гуме...
кријумчаре детелинождере
љубе канибале
фараонски бродови
плове по крдољупцима
:све ја то схватам
све сам драмеж.
успављујем се у
пепео
у слом белокости
у шедрван изломљених
пакости
тигророгаши
жеђају за
склиским
кочопере ми се узенгије док
туширам гонгове
не би се они тако
прашњавили да нису
луди!
папски папци им
клепећу по
кевларима
латице бехара се
заглавиле у ноздрве
дувају плин из
марсовских долина
радују се риђим
жбуновима.
нису доказали теорему,
аксиоми се накотили
понапијале се катете
тангенте промашиле
додирне тачке
азимута
кругови се поквадратили
пи се уконкавило
ламбда раскречила
редунданца бљује нојево
перје
абакуси се накљукали
инфинитезималима
гумене жабе се подавиле
по кадама
експлодирао им
сумрак богова
расна мржња се
помешала с
родословима трилобита
геноми им укакали
чајну
ускиснуле шненокле
фетуси се закартали
с електричним
овцама
а онда је загњавио
монсун...
континенти се пољуљали
кљувнули су по
дрвењарама
челици се поперецили
поискакали итинерери
стровалили се акредитиви
митохондрије плазмирале
спидвеји се схрпили
озарио их дах
надсахарја
захучали ламенти
неће се силика овенчати
глечерима
црни белци
њиштати под
папајама Вијетнамки
стеоне капије
стењаће под графитима:
ритривери њушкају
побркана времена
амфиоксуса
перфекти задригли
вране ошацовале
сјај
бели прах
дух се умешао у
квргаве зидове
нашао сам истину
у стриповима:
подвила се под
туш
и акварел
зеницама мртвог
цртача
како падају закивци
младости
из облака стратокастера
ритам анимира
рапире
у рају се одмарају
носорози
шмрчу црвено блато
очи им ваде светице
кардиограми светлуцају
сви су мртви
каолин се љуспа
опет ми се слива низ олуке
неуромансија
скрајера
у крпама је страшило
на ђоновима мармелада
хацијенда се намрштила
заборавили су
на дистрибуцију
вуку их метлама по
словима
буквари су бели
демони су обрисали
заварене ћупове
ех како је то лако
пратити им
семплове
насамарене су звездице
отпале с крила
запетљале се пруге
амблеми с подвезица
укрстиле се путање
воајера
с орловима
ал ветар је сковао
план бе
раставио се град
од сплачине
поразмештале се пластике
под шифонима
лак на колима отпевао
Марсељезу
шкрипнуо умирући целулар
по космодрому разљућен
застењао накарминисани
Харон
отпала му кобилица
међупланетарног
егзидоса
уместо хидрогена
наждрљеко се луизијанског
бујона
остаће суви марсови
канали
неће њима врлудати
неуштројени нарвали
Валис Маринерису!
остаћеш и даље
фатаморгана
наклобучених
знојаваца
неће им се бела кожа
ругати сунчевим
мрљама
нити ће течни кристали
скапавати по
хидрогенским горама
вриште ћелије у комама
смрде подраменице
бубре окртавеле вене
тела се отискују у
неверице кишних олуја
тугују робови за
разбукталим котловима
локомотива.
све је клепет
и дрозд одлеће у
измаглицу
нека, нек жале
шаљивџије
понапијали се
климајући главама на
бубуљасте криптеје
док су их клали
секирама и кијачама
извуко се из њих трептај
дромбуља
и дим љуте крџе
суви прдеж
душе
шта би им заједио
Бодлер
до баш оне црве
и мракове
живописних сламова
и пас подвио реп
они што су барем
пловили храбро
одмерили су себе
мастиксом и тамјаном
и заорали по
Аполовој лиценци
од њих су страховали
краљеви
бацам песак из очију
на шниреве
пророка
њихови омени
жигошу животе
крајеви се уплели
у смене генерација
жаришта се котрљају
несхватљивим путањама
снови очврснуше
снови се осуше
браздама рокенрола
нико не виде да
пут ка звездама
савија леђа
бескичмењака
они ће кренути без
скелеџије
прошириће сој свој
вакуумом
заглавиће у црне џомбе
свемирских богаза
неће с њима путовати
лукавци и
маслинари
одгојени аполози
и лаковане кожураче
онемеће
кад овлашћени
преговарачи
ударе иглом у чир
све је то раздрагани
безимењак већ
видео
Бог једноставно није
хтео
да разговара
е, авај, цртали га они
по свом лику
појили сопствену браду
сад су клепнули
по хоризонту
дошепали до моје
пустиње
нисам прстом мрднуо
да им одглавим
ровере
ишчешкао сам перут
по њиховим мапама
како да знају
да су дошли
кад нису ни пошли
тамо вам је Вавилон
рекох
и зурим у штрокаве им
шофершајбне
еј, заденуше носеве за
сквошеве
ко Бредберијеви патуљци
упадоше у срчано
стање
зарад мноштва
одрекли се
генија
онда су се доскочице
шћућуриле у кожне
каишеве
козе се ритнуле
млеко се просуло
запела ми клепетуша за
јабучицу
затрештала је музика
суморним паркиралиштима
курбле се завртеле
свици завриштали
лименке се спрштиле
подригнули жиреви
помешале се осеке и
плиме
обезглављени клинови
обезначени гасоводи
млака цурка
хероина
брља у лаворима
жедна деца
крхутак огледала
чизма у играчкама
погазила
надмудривања
где ће се сусрести
гнев песника
и љубав намигуше
у празној шпиљи
или кокосовом гају
иза завесе
очедомориле се
слутње
сви су вапаји
одједном
штрцнули у слуз
сунђери се уврнули
неко их је све повез'о
у једну нит
сабио их у чемпресов
прут
хеј кадилаци
идите
прочачкајте маљаве
ауспуфе
охладиће вам се
краути у шифонијерима
бежите од гаража
у нехајне пивнице
извозајте се по
гриловима
све се распада од
прекомерне волтаже
смејем се у прашњаву
радкапну
испао ми златан
зуб
због леблебије
ометао сам ђавола:
скакавац се порадовао
уштипку
а дрипац дрпио
наду
дрво се провезло кроз
шегу
шестарољупци
скицирају акционарске
шешире
јутра се губе у
доручцима
ваљају се бриге у
презли
читају новине бубашинтери
зарозала се ногавица
махнуо сам риђобрадима
да клону
да рикну с јеленима
да очерупају ластавице
да зароне дуге
бродове
жабождери
отворила се нова фаза
дамара
коначно се и моја дина
скљокала
моји бивши господари
у црним шалварама
играју се огњеног
мача
кћерима им закасниле
менструације
вребају их супрематисти
из формалдехида
омлитавиле им
змије
опхрвала их брига
окаснео Нил
био је судар на путу за
Арарат
Бог је бол
суши је љут
камичак у ципели
зауставља караван
песници-декоратери
наденули им
пијетете
обрасли у бршљан
ородили се с
Кроном
полегали по пупољцима
зјапе по
фреквенцијама
вирблају сефиротима
чуче по крошњама
урликавци
хране кавкаске орлушине
смолом
содомишу ораснице
креозотишу
добровољце
разбеснели пламичци
римују сублимате
ни они што су сликали
краве нису
жвакали травке
али после њих је
догмизала пустиња
и они што су плодили
земљу
окером
нису филокалисали
ушкопљенике
дерали су звери
духовима
помодарили су
прашумама
у муфовима
комешали се с ороксима
посекоше храстове
истребише тетребе
ослободише ветрове
загрмеше револуције
ту смо сада у затишју
пандемија
слажемо цитате
по новим софама
руламо родстерима
крцкамо орахе
стонхенџским тиквама
сломио ми се крејон
остаде жута флека
уместо слепила
кварцни снег
закопрцан у слогу
ал где су бесови
ко заборави на њих
Абадона онлајн...?
ослушкује ли Азазел
СЕТИ?
све то што не видесте
оком Киклопа
има ли тежине
осим тишине
зибам се у пародији
мрешкају се хитини
смехови виличастог
сикофанта
Лотреамоне
надркани
распори флуорите
цревима пошкропи
палете
промешкољи се у лужини
родни трупци
косматих дивова
подврискују под лавинама
квазар је замуко
отворило се тројанско пиле
неравнотежа плеше
над амбисом
29. 05. 2006.
чупава пустиња
сива каскада
сва врви од
филмских агрегата
отисци приштева
смрадови катаракта...
и тако седим
шаке ми мртве
песак ме одире
жуља ме око
један пиктограм
у паранирвани
маше ми перушком
ко Лаокоон
из окер крејона
миш скочимиш
увређен
рђаво схваћен
одлази низ риђе дине
о проклетства!
набоји звезда
о моје нагарављене риме!
и брзе руке
спрегнуте брзине
о дамари неуљудни!
ценим, ја ценим
генија
тужног маестра
нека се само
подаље склања
нек иде тамо у
ладовину
па нек му лобања
пластичне сисе
сања
јер сада идемо
у земље нетрпељиве
без плодних океана
сви елементи су ту
источнообалске
културе
ал' енесеј држи
ствар под контролом!
џаба смо ратовали
изгинули силни
мартири
а још се тамо вију
куле од карата
и кољу црвени
мундири
назад у пустињу
милу!
па каква да је
ипак је тамо слинављење
опростив грех
можда је пусто
и без гужвањца
али смо зато
сероња
сити
чекрци уместо мозга
раде
корисно шкрипућу
конци
све је у песме опевано
па и гованца
што гурају
скарабеји...
грађевина силна
ниче!
у епопеји овој
чудом се неким
из лужине разгрће
(једва се миче)
мој стари
храпави глас
ој! (чуј како
кличе)
ој! јој!
ал брзо у кострет
шмугне
зна шта му следи!
једеш ли дрека
уживаоче крње
месечине?
ево све неке
носталгије
читави каравани
преслицама
танке нити вију
уста да пресвуку
што из уста излази... еј!
ал они су ко
пудлови
издресирани да
крекећу над
кркачином
кучака
што побијене висе са
билборда
а онда се осврнем и
видим их како
нестају
тужни су им
гегови
док их растерујем
фламбираним гљивама
и смрадовима сулфонметана...
кога су они нашли да задиркују?
наука у служби поезије – еј!
има да цркну
ворхоловштине
и да оставе рибе...
нек шверцују своје
неоглодане свемирске
цитостатике
нек се развлаче
силиконска колена
булеваром филмских дива
оно што један пеликан
нахвата
три галеба не могу да
исклоњају!
рентген ми је
оставио
незаборавни мементо:
кад сломих се сав
помешале ми се слезина
и шљивовица
мутирао сам у
Керемпуха
јер нигдар ни било
да некак ни било...
све се то лепо види
на снимку
ех, што ми је то...
па и Буда је патио
од задриглих подочњака
јер је месецима зурио у
накинђурену слоницину
сурлицу
надрљао сам
од кућепазитељства
још су ми се
одметнули
идеолошки длачци
даљинске контроле
одлетеше све препелице
у Месопотамију
ни последњи пораз
ејлијена
није ме обесхрабрио
њему су сигурно
искркљали опело
очевици стругања
мртвих муџахедина
и њихових прљавих
сукања
са шавова
оних, тамо... догодовштина
ал' ништа није, бре
ко сирило
наших кобељања!
још
да запевам
па да ухватим маглу
међу оне дивље
бутине
и све тако
из промене у
промену
расположења
док ми се не врну
гласници
промуклих певачица
са вестима о
помирењу
коња и магараца
јеленака и балегара
ни дагеротипија
не би овде
успела
џаба ти мрачна
кутија
све је у крофнастој
перспективи:
мртва деца
а родитељи пијани
улицама се котрљају
ко кромпири
и ко да успостави поредак?
онај разглављени?
она чепуља?
онај што сиса галицу
а из ува му вири
чегртуша?
насраће се брабоњака
до угушења
а нога без ципелице
угазиће у пиринчана поља
макијавелиста...
е, моја безрука Клио
не би те ни
Кавафи опевао
као ја
а тек у ноћима...
брбуљомуди се
гле, сав ознојен
баритон у сецканом луку
(а у првом реду му
сисају лимун)
усне се стисле
ма, не могу да цикну
а он упорно надима
фрак
не, не, нећу се
одазвати том
апелу
па макар цркла Бијафра
све је некако
отромбољено
од лелујавих миража
до скакаваца у налету
па ни ове културне
чамотиње
од крокодилских хрскавица
не улазе ми у
нервозну руку
а да ми не крцне
зглоб
тамо негде
иза хвалоспевишта
ретко су се
Шарлемањке
либиле.
сад је све
летаргично
упропашћени су надеви
ложишта развеслана
расконзервисани пандрчци
неком је прсла
епрувета
а и романтика је
заоденула
кафтан од микрофибера
највише ми смета
што жонглер
не жонглује
крастачама
туга ме скрхала
ни мартовски зец
да протрчи
у журби за
биометријском ергелом
а толике паре бачене
на истраживање
ублажења
марсупиламског
истребљења
сви су аеродроми
због кремирања
затворени.
пуно ми је грло
керозина.
не разумем ту њихову
километражу
небески гњатови
заћућурили по
контејнерима
а овамо све је као
Џорџ благословио
ал нека
барем ће гаће
остати суве
их! ма не дâ ми мира
брига око
корпуленције
раставићу је као лутку
све до
ластиша
а кофер може и да
чека
распевао се ко
вогонски адмирал
сеје смрт на све
стране
а брадурина му се спојила с
грудима
опепељавиле му се уши од
јодловања
чује се чак овде
у заливу Отран
федери поиспадали из
душека
а флаша ми празна
тешка је депресија
што ме обузе
нисам се ни осврнуо
а крезуби хрт се
догега до
круништа
седе право у упљувак
жваће клип
вести се брзо шире
Бургундија је на
ивици слома
а Скандинавија
само што није
ко још да се диви
тој кафилеријској
масажи
кад ни туткало више
не смрди као некад?
тури вади, тури вади,
побише све недужне
овиснике о чоколади
вије им се дим из
чмара ко перце за
Диреров бакропис
затвор им у цреву
миришу на карамелу
све је то последица
какофреније
чврсто корача
(а кришом гута прозак)
гаћан
вуче уланчене штрајкбрехере
а висока резолуција га
шири по читавом
свету
ал све је то ђубре
о које ће се саплести
несрећни талибан
чуче по јаругама
и чекају
а онај се само кочопери
и тврди пазар
док не óдлете у ваздух
у Багдаду
где су му га спрчили
исти они што су га
подмићивали голим
наруквицама од
бундевиних семенки
ха! ха! ха!
е мило ми је било
кад се бетонска греда
сурвала
на надвожњак
од накурњака
иначе, опис
система изгледа
овако: све је жуто
људи нема
а котрљају се крепавци,
бојних отрова
још ту и тамо
међу омршавелим становницима
северних бара.
географија ишчекује
мапирања
а козорози
троше паре на
индијску порнографију
маса људи се гура
око поплављених докова
главе им ко зрнца
врло су неспокојни
није било овако весело
још од потапања
Титаника
а да је Хирошима била
на почетку рата
било би то крајем рата
ех, да је Јукјо постао цар...
овако, харају херикени
а дромедри се чешу о
брезе
нису се ни сурфери
офајдили
пошто су им
велике беле
остале неспаковане
а кофери пуни
фармаколошког спама
нагаравио бркове
па се слика за
магазин
а свемирски бродови му
паркирани у
деветом кругу
тамо се прже
капетани и корморани
а штефице кухају каву
Ајхману
никоме се удварати
нећу.
чарапе сам изуо
отребио вашке
па сад голицам
лепезасте мишиће
на дебелом трбуху
бифловане
Барбике
нису се ни зечице
смрзле кад је
наишао ударни
батаљон
грофова из
Лас Вегаса
мечке им се укоштачиле
с рисовима и утвама
па само цврчи шваргла
спакована у кондомизу
ми, наравно, свињетину
не једемо
али сам зато флашу
напунио
табачином
огрезо сам у
крајњи непокор.
извуко сам им се
испод самог
левка
док су сипали
артиљеријске корективе
а ракете им се
срозавале до
јастогових зглавака
и набио их на
мућак.
све док торнадо
није ударио по
Хамбургу
нико није веровао у
Сингуларност
а онда су
крмељци схватили
да је доберман
однео шалу
и да се из пустиње рађа
нова светска сила –
некрофила!
све су се оне
чигрице
разлетеле по
кауфхофима
па се хозне и
брезлетне
раскотрљале
куд и камо
дрхтуље и барбуни
се наватали на
аспираторе
загушили су кењаре
тромбони
чуло им се трештање
све до Урука и Ура
нису се ни Сибирци
боље провели
омлитавеле им саре
на гумењарама
а ирваси зањакали
од Амура до Чаре
никле им планине
у равници
од претеране употребе
вијагре,
навукли се на
електронску пошту...
напутовао се ко Синдбад
али му се чартер
насукô у Гштату –
носоња,
препекла му се
паприка
и укиселио
пундравац
па му перут попадала
по фотељама
белих слонова
а онда се пренеразио
и угазио у импичмент
на њега сам највише
волео да
шмркам.
еј, који су то
сомнабулисти били...
дали смо им све
најбоље
а они се ужегли
намазали трупине кајмаком
па слажу дупета
у гузореде
и срчу вермуте и
булове
треба им снага за
карфиолисање
ал залетео им се
шевролет у
стомак
па исповратили
помије по
ролексима
шорткатовао их
кад је било најлепше
лелекнули те-ве џинглови
уврнуо сам шију
док сам ишчачкавао
ситуацију
напред у антологије!
ви окамењени пси
чаршијске квадрофоније
провозајте своје
зимнице
баците крагне у
центрифугу
извитоперите
штикле
витрине се напуниле
киблама
пресели вам геџети
хеј пирамиде!
креснули су багери,
зелене воде Венеције
попиле барбитурате,
на роштиљу цврче
Кристови смотуљци
ја бих пола света
спаковао!
а не само
Манахату
побили сте китове
али нисте
вирусе
амебе се накотиле
у метроима
а у лавабоима
зелени скелети
а ми смо од ноћију
ткали своје
шпајзове
сакрили смо блага од
гмазова западних
пустара
а љубав смо заменили
за страст
тада сам отпао.
историја је постала
копиљача
све је притисло
црно уље
каљава баруштина
а мени су се кости
урахитичиле
јајници се накострешили
бронхиоле састругале
вене ми прсле
крв се згромуљила
и разбежала по
синусима
не, нема ту мрачних
тунела
ни шећерлемских
бордела,
куглагерима
јурцају
сурвајвалистичка
силовања
растегљиве чарапе
сеју слуз
моћ слива
компромисе.
картонска беда
и запаљене гуме...
кријумчаре детелинождере
љубе канибале
фараонски бродови
плове по крдољупцима
:све ја то схватам
све сам драмеж.
успављујем се у
пепео
у слом белокости
у шедрван изломљених
пакости
тигророгаши
жеђају за
склиским
кочопере ми се узенгије док
туширам гонгове
не би се они тако
прашњавили да нису
луди!
папски папци им
клепећу по
кевларима
латице бехара се
заглавиле у ноздрве
дувају плин из
марсовских долина
радују се риђим
жбуновима.
нису доказали теорему,
аксиоми се накотили
понапијале се катете
тангенте промашиле
додирне тачке
азимута
кругови се поквадратили
пи се уконкавило
ламбда раскречила
редунданца бљује нојево
перје
абакуси се накљукали
инфинитезималима
гумене жабе се подавиле
по кадама
експлодирао им
сумрак богова
расна мржња се
помешала с
родословима трилобита
геноми им укакали
чајну
ускиснуле шненокле
фетуси се закартали
с електричним
овцама
а онда је загњавио
монсун...
континенти се пољуљали
кљувнули су по
дрвењарама
челици се поперецили
поискакали итинерери
стровалили се акредитиви
митохондрије плазмирале
спидвеји се схрпили
озарио их дах
надсахарја
захучали ламенти
неће се силика овенчати
глечерима
црни белци
њиштати под
папајама Вијетнамки
стеоне капије
стењаће под графитима:
ритривери њушкају
побркана времена
амфиоксуса
перфекти задригли
вране ошацовале
сјај
бели прах
дух се умешао у
квргаве зидове
нашао сам истину
у стриповима:
подвила се под
туш
и акварел
зеницама мртвог
цртача
како падају закивци
младости
из облака стратокастера
ритам анимира
рапире
у рају се одмарају
носорози
шмрчу црвено блато
очи им ваде светице
кардиограми светлуцају
сви су мртви
каолин се љуспа
опет ми се слива низ олуке
неуромансија
скрајера
у крпама је страшило
на ђоновима мармелада
хацијенда се намрштила
заборавили су
на дистрибуцију
вуку их метлама по
словима
буквари су бели
демони су обрисали
заварене ћупове
ех како је то лако
пратити им
семплове
насамарене су звездице
отпале с крила
запетљале се пруге
амблеми с подвезица
укрстиле се путање
воајера
с орловима
ал ветар је сковао
план бе
раставио се град
од сплачине
поразмештале се пластике
под шифонима
лак на колима отпевао
Марсељезу
шкрипнуо умирући целулар
по космодрому разљућен
застењао накарминисани
Харон
отпала му кобилица
међупланетарног
егзидоса
уместо хидрогена
наждрљеко се луизијанског
бујона
остаће суви марсови
канали
неће њима врлудати
неуштројени нарвали
Валис Маринерису!
остаћеш и даље
фатаморгана
наклобучених
знојаваца
неће им се бела кожа
ругати сунчевим
мрљама
нити ће течни кристали
скапавати по
хидрогенским горама
вриште ћелије у комама
смрде подраменице
бубре окртавеле вене
тела се отискују у
неверице кишних олуја
тугују робови за
разбукталим котловима
локомотива.
све је клепет
и дрозд одлеће у
измаглицу
нека, нек жале
шаљивџије
понапијали се
климајући главама на
бубуљасте криптеје
док су их клали
секирама и кијачама
извуко се из њих трептај
дромбуља
и дим љуте крџе
суви прдеж
душе
шта би им заједио
Бодлер
до баш оне црве
и мракове
живописних сламова
и пас подвио реп
они што су барем
пловили храбро
одмерили су себе
мастиксом и тамјаном
и заорали по
Аполовој лиценци
од њих су страховали
краљеви
бацам песак из очију
на шниреве
пророка
њихови омени
жигошу животе
крајеви се уплели
у смене генерација
жаришта се котрљају
несхватљивим путањама
снови очврснуше
снови се осуше
браздама рокенрола
нико не виде да
пут ка звездама
савија леђа
бескичмењака
они ће кренути без
скелеџије
прошириће сој свој
вакуумом
заглавиће у црне џомбе
свемирских богаза
неће с њима путовати
лукавци и
маслинари
одгојени аполози
и лаковане кожураче
онемеће
кад овлашћени
преговарачи
ударе иглом у чир
све је то раздрагани
безимењак већ
видео
Бог једноставно није
хтео
да разговара
е, авај, цртали га они
по свом лику
појили сопствену браду
сад су клепнули
по хоризонту
дошепали до моје
пустиње
нисам прстом мрднуо
да им одглавим
ровере
ишчешкао сам перут
по њиховим мапама
како да знају
да су дошли
кад нису ни пошли
тамо вам је Вавилон
рекох
и зурим у штрокаве им
шофершајбне
еј, заденуше носеве за
сквошеве
ко Бредберијеви патуљци
упадоше у срчано
стање
зарад мноштва
одрекли се
генија
онда су се доскочице
шћућуриле у кожне
каишеве
козе се ритнуле
млеко се просуло
запела ми клепетуша за
јабучицу
затрештала је музика
суморним паркиралиштима
курбле се завртеле
свици завриштали
лименке се спрштиле
подригнули жиреви
помешале се осеке и
плиме
обезглављени клинови
обезначени гасоводи
млака цурка
хероина
брља у лаворима
жедна деца
крхутак огледала
чизма у играчкама
погазила
надмудривања
где ће се сусрести
гнев песника
и љубав намигуше
у празној шпиљи
или кокосовом гају
иза завесе
очедомориле се
слутње
сви су вапаји
одједном
штрцнули у слуз
сунђери се уврнули
неко их је све повез'о
у једну нит
сабио их у чемпресов
прут
хеј кадилаци
идите
прочачкајте маљаве
ауспуфе
охладиће вам се
краути у шифонијерима
бежите од гаража
у нехајне пивнице
извозајте се по
гриловима
све се распада од
прекомерне волтаже
смејем се у прашњаву
радкапну
испао ми златан
зуб
због леблебије
ометао сам ђавола:
скакавац се порадовао
уштипку
а дрипац дрпио
наду
дрво се провезло кроз
шегу
шестарољупци
скицирају акционарске
шешире
јутра се губе у
доручцима
ваљају се бриге у
презли
читају новине бубашинтери
зарозала се ногавица
махнуо сам риђобрадима
да клону
да рикну с јеленима
да очерупају ластавице
да зароне дуге
бродове
жабождери
отворила се нова фаза
дамара
коначно се и моја дина
скљокала
моји бивши господари
у црним шалварама
играју се огњеног
мача
кћерима им закасниле
менструације
вребају их супрематисти
из формалдехида
омлитавиле им
змије
опхрвала их брига
окаснео Нил
био је судар на путу за
Арарат
Бог је бол
суши је љут
камичак у ципели
зауставља караван
песници-декоратери
наденули им
пијетете
обрасли у бршљан
ородили се с
Кроном
полегали по пупољцима
зјапе по
фреквенцијама
вирблају сефиротима
чуче по крошњама
урликавци
хране кавкаске орлушине
смолом
содомишу ораснице
креозотишу
добровољце
разбеснели пламичци
римују сублимате
ни они што су сликали
краве нису
жвакали травке
али после њих је
догмизала пустиња
и они што су плодили
земљу
окером
нису филокалисали
ушкопљенике
дерали су звери
духовима
помодарили су
прашумама
у муфовима
комешали се с ороксима
посекоше храстове
истребише тетребе
ослободише ветрове
загрмеше револуције
ту смо сада у затишју
пандемија
слажемо цитате
по новим софама
руламо родстерима
крцкамо орахе
стонхенџским тиквама
сломио ми се крејон
остаде жута флека
уместо слепила
кварцни снег
закопрцан у слогу
ал где су бесови
ко заборави на њих
Абадона онлајн...?
ослушкује ли Азазел
СЕТИ?
све то што не видесте
оком Киклопа
има ли тежине
осим тишине
зибам се у пародији
мрешкају се хитини
смехови виличастог
сикофанта
Лотреамоне
надркани
распори флуорите
цревима пошкропи
палете
промешкољи се у лужини
родни трупци
косматих дивова
подврискују под лавинама
квазар је замуко
отворило се тројанско пиле
неравнотежа плеше
над амбисом
29. 05. 2006.
Posts
