Бела поворка
у џунгли Амазоније
или под калдрмама Сирије
у Заволговљу или хунском
паклу:
питоме звери сричу литаније
лажни мрци улаштених кринки
скакутави Кромањонци
лакирани Инуити
Англи у крампонкама
милују лобање давалаца
истребљених праотаца
из бушманских каљуга
преријама до савана
својим дугим животима
цртају путеве Римљанима
ветрићима 'ладе попаре
сакатих баба
пузавци моле за мрвице
мартира, дроњке, смоле
стубове срама
у травама Трансилваније
леже склупчани тапири
гатаре бишту мраве
још даље тамо, на рогу
Гондване, копали су окер
скретничари душа
пали су ничице пред
узхукталом надом
на низ каменова, снопља,
на златне барикаде
њихове очи зуре у пламичке
зоре
јесу ли нешто заборавили, обузети
собом? тигрове канџе
латице лимуна
сирове коре кинина?
терају козе у провалије
да земљу напоје вином
свирају у окарине
црни магови опсидијанских
урвина; снови помешани у хладу
црних јама, душе
у ватрама змијских отрова
пре војски и пре бола
у топлим мајкама
навикли се на аспарагусе,
на издрндане рукаве
велике реке преплавиле су
жиреве, крда се посула
прашином, крпељи се
назобали брусница
док иде поворка бела
пепељастим њивама
смишља зигурате и луке,
богове тера звончићима у
плавичасте измаглице
небеских океана
28. јун 2006.
Posts
