Sunday, October 31, 2010

Интелигентна гитара - (из Киборгијаде)


Интелигентна гитара



Машина је отеловљена емоција...



Штета беше почињена када је Џими искористио стратокастер као говорну машину с квантним мозгом.

После тога, машине нису више биле само протезе.

Машине су подсвесно почеле да имитирају Џимијеву гитару.

Тако се напор усмерио к стварању интелигентних аутомата.

Творци вештачке интелигенције намеравали су да створе комплексну машину приправну да врши велики број функција, те да се тако изједначи с људима по употребљивости. То би по њима била интелигенција – потрошач сензорског инпута...

У овакву реактивну интелигенцију морали су да уграде осигураче и блокаде.

Основна идеја ВИ била је да таква машина граби.

Није се ни помислило на то да би машина могла да допушта.

(Могуће: поглавље о Машини која допушта да се милује.) Рецимо?

Податна машина.

Машина која љуби.

Воли те твоја машина.

Драга Машино, пишем ти с Крфа...

А она одговара: Драги мој Киферу, не знам докле ћу издржати без тебе. Тешко ми је... Врати ми се што пре.

Машина плаче.

Упознао сам једну дивну Машину на плажи док смо се сунчали. Поделили смо лубеницу и пили млаку киселу воду.

Дивно сам се провео. Док је моја Машина шопинговала, ја сам шетао Латинским квартом.

Да би машина могла успешно да симулира људска бића, ова, пре свега, морају да усаврше своје протоколе. Тако су прве интелигентне машине биле васпитачи људи.

Биле су строге и захтевале су беспоговорну послушност.

Људи су на себе и у себе додавали машинске делове који су бринули о односу с другим машинама. Машине су, потом, на себе и у себе додавале људске делове како би изашле на крај с овако унапређеним људским бићима.

Појавила се једна машина-гуру која је чинила чуда.

(Чудо је феномен без очигледног узрока.)

Звали су је Репликатор.

Ова машина је досегла блаженство јер није имала инхибиција.

Није наплаћивала услуге.

Убрзо су је уништили, али је њено дејство и даље погубно по живот какав познајемо...